Учитељ

238 Учитељ

e:

се могло не говорити о свима тим тако вначајним догађајима у настави из народне историје у народним школама, па то правдати тиме да то не допушта наставни програм Force тајог јавља Се, дакле, и у извођењу школске наставе.

Кад је писац овога уџбеника унео у свој уџбеник и све ове догађаје, који нису прописани програму, онда значи да се ни он није обзирао при изради свога уџбеника толико на захтеве програма, колико на захтеве времена, или захтеве данашњице, али време или данашњица захтева и то, да се у нашој народној историји не говори више о српскоме народу, о хрватскоме народу и словеначкоме народу, већ о једноме нашем троименоме народу, т. ј. да се сва три племена узимају као нераздвојна целина, јер се само тако може постићи прави "циљ ове наставе у народној школи, а то је развијање националнога осећања и јачање свести о националноме јединству.

Из свега изложенога види се да „уџбеник, о коме се говори, није уџбеник из народне историје свега нашега троиме"нота народа, како би требало да буде, ако се хоће да задовоље потребе и захтеви данашњице, већ је само историја "српскога народа, или тачније речено само српскога дела нашега народа, али она и као таква није израђена са довољно студије, те'се ни због тога не може уврстити у ред ваљаних

_- ушбеника за основну наставу.

Да и то образложимо.

У овој историји српскога народа скоро на једну пуну стотину страна изложена је историја Срба у.Србији, и унети - догађаји од мањега историјскога значаја и многи сувишни детаљи, а сасвим су изостављени многи значајни историјски догађаји у осталим деловима Српства у Босни и Херцеговини, " Црној Гори и Војводини. Чиме се и како може оправдати то, да се у једној књизи, која се зове историја српскога народа, ништа не говори о народноме животу толиких Срба у Војво- Дини, где је после пропасти Србије било пренето средиште српскога националнога живота, „који су исто тако као.и Срби у Србији, водили дуге борбе противу Турака за националну · слободу, нити се помињу имена њихових славних деспота и

војвода Ђурђа А Браће Јакшићи и Змај деспота Вука, и др. Како и зашто да се у једној историји српскога народа