Учитељ

Из старе наше књижевности 243

„Андра Гавриловић i

Из старе наше књижевности

— Две посебне појаве —

Стара је писменост наша животу и језику народном била ближа, но што се на први поглед чини. Васпитачима који су и данас у непосредној вези с народом биће угодно, ако их подсетимо неких особина те старе писмености, о чијем се развитку најлепше даје размишљати уз свакодневно слушање и закона и музике живог говора народног. Ми ћемо се овде забавити о двема појавама које се у тој писмености јасно могу уочити. Једно су стилиспшчке осдУ бине старих писаних споменика, а друго је продирање фонеmuke, о ком су се питању у новој књижевиости нашој толика копља поломила... = Ž ж У стилистичке особине различитих споменика наше старе писмености долази повише појава, које показују начин писарског смишљања и ван онога што је вредело, више или мање, као утврђено правило. Тако, на пример, нису увек исти уводи у хрисовуље и у друга писмена сведочанства, али се може рећи да међу њима има добре сличности у једном периоду времена, па се таква форма после неког доба мења и траје неко време, да је, после, смени трећи начин, а кад што и да се писање врати на некадашњу форму. Опажа се да у једном периоду ти уводи имају више, кад што и сувише, религиозно-богословске учености; а у другим су приликама без тога, простији и природнији. Јасно је да је понеки, добро писмени и дубоко учени, писар давао пример, коме се следовало док нису настале друге прилике. Тако Матија Нинослав 1240 почиње увод призивањем Христа, Богомајке, животворнога крста; дубровачки се кнез 1254—1256 на том месту куне призивима свих светих, што чине и други — док краљ Драгутин не започе нову форму

1) Уступајмо места овој расправи нашег сарадника г. А. Гаври| ловића, и ако није чисто педагошког садржаја из разлога што смо ради да „Учитељу“ доносимо с времена на време ствари и из области других

„наука сем педагошких пошто је он часопис за усавршавање учитеља.

5