Учитељ

244 Учитељ

непосредности, које се придржавају и Милутин и мајка им јелена, чији се један акат почиње пуном интимношћу: „Љубовному ми сину и куму краљевства ми кнезу дубровачкому Марину Бадвару и судијам и векником...“ Краљ Стефан

Душан има краћи, заповеднички, увод, који добија више ди-

пломатску форму за доба његова царовања. Канцеларија је

цара Уроша много подложнија утицају заплетених фраза туђе

форме и богословске учености. У источним странама нашег народа Стефан Душан, за нај-

веће снаге своје, истицаше како се и овом или оном послу и

питању договорио са царицом и сином, младим краљем, по том су познији владаоци мање моћи то радо понављали; нарочито је у краљева босанских такав случај био чест. Из Душанова је доба и помињање „закона родитеља и прародитеља“, а цар Урош у таквом случају помиње прадеда, деда и родитеља. Има кад што да једна фраза освоји писаре, те је готово редовно и задуго употребљавају. Тако је за Душаново и Урошево доба у многобројним случајевима — управо свуда где је дуже набрајање — употребљаван израз. „просто рекше“... Више

је пута, ради боље јасности, употребљен непосредни навод онога

што се препричава; н. пр. поред обичног: дођоше посланици

и рекоше како је... и т. д. — има и навода њихових речи. Тако: краљ Милутин, оснивајући 1302 пирг хилендарски, вели у по-.

вељи како му, калуђери дођоше и рекоше: „Створи нам пре-

покоиште“. И у повељи 1308: „И пришадшим к мње благо-

говеним чрнцем хиландарским и молештим се: Створи ни, господине, покоиште на мори, јере наш живот вас јест на мори...“ У акту, којим краљ Ст. Дечански 1327 пресуђује један хилендарски спор, стоји: „Говоре игумн: Упрашам ви, суседи, властеле господина краља, како притиште земљу и брдо хилендарско посилијем мегју Косорики и сели хиландарскимр Говоре Дмитр: Ми не знамо ништа, земља је и брдо косорикско....“

У акту, којим краљ Твртко Твртковић 1405 потврђује повластице Дубровнику, имамо: „..говоре ним краљство ми: Ваше

този ни, а говоре краљству ми властеле дубровчци: Господине

_ краљу, паче је наше, јере по них милости господин краљ и вса

Босна...“ после чега долази дугачак навод посланичких раз-

лога. Тако су и краљу Остоји 1400 одређени људи говорили: „Господине, од корена ничиере ино није Хливно.“ Таквих, још

па тоа