Учитељ

Из старе наше књижевности 245

и лепших, примера има и из доба кнегиње Милице Лазареве и после ње. |

Најмоћнији међу српским владаоцима, Стефан Душан, при крају својих повеља и наредаба више пута проклиње оне који не би поступили по изданом писму, и то се понавља и доцније — ма да је снага Душанова знала исто тако рећи и да непослушни имају очекивати „наказаније и гнев царства ми“.

У таквим споменицима старе писмености има и других лепих украса, поређења и слика. Тако, примера ради, у типику хиландарско-студеничком имамо реченицу: „врздржаним здк плетоу вамђ вКннњце..“ Даље треба поменути како краљ Милутин, у једном акту 1302, пореди себе с грлицом која би радо „грканијем својим“ огласила добре гласе али није за то довољно моћна, па тако ради и он на земљи... Ту је и поређење с удовицом из јеванђелске приче.

Народни је, пак, језик, који кад што сасвим јасно проговара у оваким актовима, уносио и стилистичке фразе и типске реченице народне.. Још у првој половини ХШ. века Андрија, кнез хумски, у неким случајевима заповеда: „да му се не узме ни танак конац.“ Тај се израз и после понавља. Дајући повластице цркви Св. Ђорђа у Скопљу, краљ Милутин заповеда да тако буде „донде слвнце на земле сшавтшк“.

Кад се наводи година од рођења Христова, што бива тек по ретком изузетку, то се нарочито наглашује. Иначе су се, као што се зна, године рачунале од створења света. Месеци се пишу различито, н. пр. јануар: генварк, генар, енвар, геноуара, генарја, ген вара — и увек се наводе само календарски називи.

Разуме се да је највише до писмености писара и писца стајало како ће се повеља или и свако друго писмо израдити. Стога се у много прилика назначивало име пишчево. Тако је H. пр, краљ Милутин имао „дијаке“ Петрица и Дабишу; краљ Ст. Дечански логофета Рајка у Сврчину; краљ Душан „архидијака“ Марина Баранина, логотета Хрса; цар Душан логофете: Ђурђа, Драгослава, Дејана, Божидара, Гојка и „дијака“ _Драгоја; цар Урош логофете: Гргура, Драгослава (вероватно

Душанова), Ђурђа (такођер); Вукашину је у Скопљу писао __Косан; деспоту Угљеши „дијак“ Мелик; Константину Дејановићу Дмитар Харотофилаковић; Ђ. Балшићу логофет Бутко; кнезу Лазару логофет Ненад; Вуку Бранковићу Лукач; Ст. Ви-