Учитељ

246 Учитељ

соком логофет Богдан, који је, уз логофета Воихну, служио и под Ђ. Бранковићем; деспот Лазар Бранковић имађаше 1456. логофета Степана Ратковића, који је служио и у Босни; у патријарха Никодима бејаше 1450. логофет Тодор; Мари Вука Бранковића и њеним синовима служио је „дијак“ Новак. У Босни су те послове радили: за бана Нинослава „граматигк“ Десије, за бана Твртка „дијак“ Дражеслав Боић, за краља Ст Томашевића ђак Бранош, за Херцег. Степана „дијак“ Радивој Добришевић, синовима Радослава Павловића служаше „дијак“ Миотош Цурић, хумском војводи Иванишу Влатковићу 1452. „дијак“ Радич Букићевић. Овакав је службеник дубровачке републике 1452. био логофет Никша Звездић, а уз њега и Маринко; Нека је, најзад, нарочито истакнуто да је на најстаријам акту овакве писмености, на писму Кулина бана Дубровнику, 29 августа · 1189, означено да „сие книгоу“ писао „ја Радое дијак.“

И ако су сасвим ретки примери да се писар угледа на старе књижевнике наше, па да проговори штогод и о својој смирености и о невредности земаљској или иначе што слично“ томе — ипак има и таквих појава. Тако, н. пр. Десоје, граматик бана Нинослава, после свега на једној повељи подаје: „Боже ре, ти даи здравие“, а раније поменути писар бана Твртка, 1 јуна 1367, написавши акат Дубровчанима изјављује: „А се писа Дражеславђ диккђ своомђ роукомђ малоксристномћ, рддомђ Боићњ, земла ми в мати, а отБчвство ми е гробв, OTE земле есмо и оу землоу оунидемо“. Кад је, пак, требало унети у књигу дубровачки уговор с Иванишем Влатковићем, онда је тај посао имао да уради онај, већ поменути, писар Маринко, који је на крају додао: „а Маринко оуписа оу либро, помени га Боже!“

* % ж

Фонетика у старој српској писмености приказује посебно занимљиву појаву.

Заједно с туђим, и ако сродним, језиком, који јој је служио за основицу, стара је књижевна култура наша усвојила била и коренштосш у писању, и држала ју је, кад упорније, кад слабије, све до епохалних рефорама изведених од Вука Караџића у деветнаестом столећу. Али као што је народни

говор узимао знатног удела у писменој радњи старог доба,