Учитељ

260 Учитељ

нашње дете и друштво за које се изгаја, ослобађају се окова.

једноставности и примитивности и у свом спремљењу за положај савремености стављају много више захтева и ча школу

и учитеље. Више и потпуније образовање учитеља није дакле, само питање једног сталежа, него је то и социјална потреба. _

Говорећи о овој књизи, која је заправо репетиториј градива. "што се у нашим учит. школама предаје, ми истичемо, да је и за наше семинаристе, будуће учитеље, круг предавања из об-

ласти ових наука узахан, и да је тај рад сухопарно понављање

застарелих психолошко-педагошких уџбеника. јер оно што г.

Дзворникових износи као преглед рада у својој књизи, садржано. _ је у опширном изводу у уџбеницима педагога Басаричека, које -

нису самостално дело, но компилација сада већ застарелих њемачких уџбеника Хербартовог смера. Ови уџбеници у последњој редакцији покојног Басаричека владају суверено бар на учит. школама у Босни што нам јасно потврђује и сам

„Приручник“. И колико год имамо поштовања и харности 32.

рад пок, Басаричека у времену подизања нашег школства, или морамо свеједно истаћи да су за данас његове књиге са много

мањкавости и да је за спрему наших учитеља потребно даљње“

оријентирање и мимо његове уџбенике. Овдашње наше учит.

школе — како видимо — не сарађују у томе јер се поводе· са књигама и уџбеницима које су стваране са школе „учења“

а не школе „рада“.

И док се саме присташе Хербартове школе на страни.

"окоришћују тековинама новијих психолошко-педагошких научрих истраживања и на тај начин желе да паралишу уда-

рац скрајних реформатора, у нас се те тековине одлажу 32.

познија времена, када ће их — ваљда — читав свет одобрити Г. Дворниковић отворено истиче своје опадање од експери-

менталне психологије и педагогије, јер их не сматра наукама, .

па зато и њихова устраживања и постигуте резултате одбија као неегзактне. У нас су и сад главна два осетела: види слух.

Главво је гледати и слушати што учитељ у школу ради, па.

онда то за њим говорити. Треће осетило, такођер врло важно за интелектуални развитак, наиме осећање и рад руком, спомиње се утолико, колико може.да послужи естетском узгоју

и то при вештини цртања које се — наравно — спомиње само · као предмет. Ово се осетило дидактички не искоришћује, јер