Учитељ

288. . Учитељ

TN IN M OU А ИЕ —:—1R=—=—I—–-. KK

народној школи има да пружи ученицима из богате ризнице народног говора што веће ботатсшво говорних израза и!говорних облика тако, да ученик по свршетку народне школе може чинити лаку употребу од свог матерњег језика усмено и писмено на свима пољима народног живота. На овај начин, дидактички се значај матерњег језика знатно проширује: матерњи језик постаје претходном погодбом и неопходним средством за измену мисли свеколике наставе у народној школи. А да то опет у истини постане, не смемо се задовољити само тиме, што ћемо свугде иу свакој прилици обраћати довољно пажње учењу матерњег језика, него га морамо и посебно обрађивати на часовима матерњег језика, морамо му дакле обезбедити и самостално место у наставном плану за све време ученичког борављења у народној школи. Без тога ученици се не би могли увести у машеријалну и духовну кулшуру свога народа, нити би могли на њој сарађивати како треба. |

Сем овога, дидактички или “материјални значај матерњег језика огледа се још и у разумевању народне прошлости, као и у спремању основа за будућност. Помоћу матерњег језика ученик се оспособљава: да правилно схвати рад и живот ранијих покољења, да се удуби у њихове жеље и намере, да цени њихове жртве и напоре и да из тога црпе мудре савете И поуке за себе и свој народ. Радећи тако, он у исто време сарађује и на темељима народне будућности. Каузални однос између прошлости, садашњости и будућности најбоље се оцртава у усменим предањима и писаним споменицима на матерњем језику. И у колико се наставници буду више трудили, да њихови ученици што темељније упознају духовне и материјалне тековине. свога народа, у толико ће се више богатити и њихово говорно искуство на матерњем језику. Обилатост и богатство у говорним изразима, јасност и лепота изражавања (говорништво, песништво и стил) не могу се замислити без темељног познавања опште народних умотворина и уметничких састава истакнутијих народних мислилаца. А управо у тим производима и налазимо највише грађе за правилно учење матерњег језика, те ће она у народној школи чинити стожер, око кога ће се прибирати и даље развијати сва остала грађа матерњег језика. ј