Учитељ

Значај и задатак наставе матерњег јевика 287

зивније памћењем спроводи. Није дакле никакво чудо, што се код оволиког значаја памћења за учење матерњег језика Експериментална Дидактика сва зарила у експериментална испитивања баш у овој области и што је управо ту нашла и своју најобилатију примену у школској пракси.:

Самим тим пак, што смо овим путем очевидно утврдили огромни звачај говора за целокупни ученички душевни развитак истиче се и несумњива вредност матерњег језика за ученичко формално образовање, истиче се основаност принципа, који је онако јасно нагласио још Песталоције,

2. Дидактички значај матерњег језика.

Настава матерњег језика би узела сасвим ограничену и једнострану улогу, када би се задржала само на развитку ученичких душевних сила и способности, као што су: памћење, машта, разум и мишљење, Ко би се данас могао помирити само с тим, да или свој или туђ језик учи искључиво ради тога, да би изоштрио своје памћење, или да би дао што више маха својој уобразиљи, или најзад да би изоштрио своје мишљењег Овако уско схватање значаја школске наставе могло се правдати само у времену, када је шире ученичко формално образовање ваљало истаћи на супрот укорењеном средњевековном вербализму и механизму. Међутим, у данашње доба, када су рационалним наставним поступком на свагда уклоњене ове сметње у развитку ученичког душевног живота и када животне потребе садашњег друштва неминовно налажу и друге задатке школи, настава се матерњег језика такође мора прилагодити овим захтевима времена. ој се дакле сада поред формалног намеће и материјално образовање.

Материја (градиво) матерњег језика пак веома је пространа и обилата, јер се матерњи језик не састоји само из уског круга речи и више или мање примитивног дечјег реченичког склопа, какав се чује у родитељској кући и дечјој непосредној околини, У том погледу учење матерњег језика у

1 Ynopenu: E. Meumann, Vorlesungen zur Eiufihrung in die Experimentelle Pžidagogik. Erster Band, zweite Auflage, Leipzig 1916., Sechste Vorllesung, crp. 894—474. On Срба, испитивања у овој области Bpmuo je H резултате објавио Dr. Pavle R. Radđosavljevitsch, Behalten und Vergessen bei Kindern und Erwachsenen. Leipzig 1906.