Учитељ

290 OM

техничке радње читања и писања, које знатним делом заузимају ученичку и наставничку снагу У елементарној настави матерњег језика, скоро све остало градиво из тог предмета проткано је поглавито. васпитном тенденцијом. Ту су: басне, гатке, скаске, народне приче и приповетке, поучни чланци од признатих писаца, живописни описи ради буђења еститичких осећања, народне и уметничке песме, мудре народне изреке и пословице, уопште: најодабранији умни и књижевни народни “производи, у којима врхунац достижу морална, национална И естетичка осећања. У класичноме градиву матерњег језика могу се наћи примери и радње за све врсте моралних појмова. Што је најглавније, због своје простоте и дубоке изразитости народне душе и народног живота, ови су „примера најприступачнији ученичком духу, те с тога остављају и најјаче утиске и најтрајније успомене.

По себи се разуме, да се у нашим народним школама васпитни утицај овога предмета не спроводи свугде подједнако _на ученике, нити му се посвећује онолика пажња, коју он у ствари заслужује. Многи се чланци и поред усавршеног методичког поступка још овлаш додирују, или се чак и просто прелази преко њих, док се код басана и прича најчешће изводе све поуке по једном застарелом калупу. На удубљивање ученика у прави морални смисао садржине градива за читање и причање ретко се ко осврће. Сва разноликост моралних појмова обично је код наших ученика сведена на опште појмове: „добро“ и „рђаво“. Често се не дотичу ни упадљивији. прелази у скали моралних и неморалних радњи да би се за њих могла наћи права реч, као копча дотичног појма. Још горе стојимо са говорним означењима финијих нијанси у разним стањима људских осећања, тежњи и радњи. За наше је учеНике. 0 главно, да схвате и разликују само „добро“ и „зло“, без обзира ва то, што се чланком или. причом хоће специјално да означе на пример | Mont „добротвор“, „добро · чинство“, „племенитост“, АНРИ пост, „милостиња“, „Ммилосрђе“ благост“, „питомост“ и т. Д, или опет на ETO негативној страни појмови: „бездушност“, „лукавство“, „препреденост“, „варалица“, свађалица“, „завист“, „злоба“, „пакост“,. „хвалисавост“, „сујета“ и т. д.