Учитељ
остају напознати.
98 | Учитељ
Ма СКИ Мали налево МЕ ВИСЕ UV
|
једне ноћи идуће ноћи, илн после извесног времена, настави. Исто тако може се репродукција заборављеног сањанога материјала изазвати и у хипнози. |
Појаве оваке врсте, где се по изгледу сусрећемо с два низа памћења, готово независна један од другог, дале су повода хипотези о тако званој двојној свести, т. ј. хипотези, по којој поред обичне или „горње“ свести, постоји за извесне радње (сна, хипнозе) још и једна друга „доња“ свест, која обавља сагвим аналоге функције функцијама горње свести, само што резулшаши ових функција горњој свести обично
Са сличним, само још маркантнијим амнестичким појавама, као и код обичнога сна, сусрећемо се код хипнотичког сна. Психички доживљаји последњег хипнотичког стадијума, сомнамбулије, редовно постају неприступачни будној свести сугериранога, по којој се ознаци овај „стадијум поглавито и одликује од претходна два: летаргије и каталепсије, Ипак ваља запазити, да из хипнотичког сна могу потећи две врсте амнезије. Прва је обична, т. |. последица сомнамбулије, где је она условљена моменталном, дубоком променом стања свести, али хипнотизираноме није нарочито сугерирана. Али поред ове може доћи и т. вв. „сугерирана“ амнезија, која се може појавити већ у другом стадијуму хипнозе. Ту се амнезија, Т. |. уклањање извесног психичког садржаја из свести, хипнотизираноме нарочито сугерира. Еоге! н. пр. вели: „Пође ли за руком да се хипнотизираноме сугестијом натури амнезија, амнезија за време хипнозе, то се на тај начин добија једна знатна моћ, јер се тада може његов психички ток по вољи успоравати, прекидати и опет настављати, и тако изазивати контрастна дејства, која су за успех доцнијих сугестија од највеће вредности. Пре свега, може се учинити, да он заборави све, што му даје повода за парализирање сугестивних утицаја, а да се напротив сећа свега онога, што сугестивни утицај потпомаже“.
Натурање амнезије на овај начин слично је т. зв. нега- | mupHumM халуцинацијама, које се у хипнотичком сну изавивају
| сличним утицајима, али се од њих разликују У толико, што су
+ A. Forel, Der Hypnotismus oder die Suggestioh und die Psychoherapie, 6. Aufl, Stuttgart, 1911., S IDO: +