Учитељ

Дискрепција амнестичких појава 297

Но као што се, како ћемо видети, ни у психопатодогији не јавља амнезија једино услед прекидања психичкога тока, већ и услед његовог датшерминирања, т.ј. његовог сужавања и упућивања само у једном одређеном правцу, бива овомну нормалном психичком животу. Јесу ли наиме душевни покрети, т, |. афективна психичка расположења, која извесни психички ток прате, умеренијег интензитета, онда психички ток неће бити прекинут, али веома детерминиран, т. |. репродукција психичких садржаја кретаће се само у једном правцу, при чему ће 'наступити једно квалиташивно одабирање свесних садржаја. Преставе неће ићи даље од предмета, који је ову психичку констелацију одредио, чинећи тако немогућим приступ у свести психичком материјалу, који па себе не носи обележје овог психичког РАНА (амнестички моно“ идеизам.) ·

Најобичнија појава А које се јављају као последица овог сужавања свести, т. ј. њеног детермирања т. зв, „преставама водиљама“, имамо код свесног стања, које обично: називамо „расејаношћу“ погрешног израза за сасвим обрнуто стање свести, Тт. ј. стање, при коме је свест апсорбована само малим кругом психичких садржаја, често и само једном преставом. Ваша форма пак расејаности прелази међутим у тТ. зв; антерогратну амнезију, стања свести, при коме коме инди-

видуа постаје неспособна за примање икаквих нових утисака.“ Амнестичке појаве сна много су изразитије.“ Немогућност

репредуковања т. ј. ишчезавање сањанога материјала из свести, особито онога из дубокога сна, обична је, свакидања, појава. Репродукција остаје могућа готово једино за оне сановне садржаје лакога сна, који је непосредно претходио буђењу, док ће из дубокога сна једва остати по који спорадични одломак. Веома је пак карактеристична чињеница, с чијим ћемо се аналогијама уосталом сусрести и код осталих врста амнестичких појава, да се репродукција сањанога материјала, која је при Судној свести потпуно онемогућена, у поновном

сну може понова успоставити, чиме је омогућено, да се сен.

5 Та. Lipps, Von Fiihlen, Wollen und Denken, Leipzig, 1907. S. 95 jf. : P. Ranschburg, Das: kranke Gedšichnis, Leipzig JO S 9, Jolg. 3 S. Frend, Dr Mr PUUE Leipzig, 1914., S. 34 f,

Учитељ 2.