Учитељ

Produktivan rad ЗТЕ

dolazi u ruke najinteresantniji, najzanimljiviji materijal za decu, kakav se samo može zamisliti, a to je: „Mali Šimpanzo u kući mistera' Brema,“ Tu slušamo, kako on sedi za stolom ponašajući se lepo. Čak mi to i vidimo tako jasno, da sa odgovarajućim rečima ispitivača prirode pravimo sve grimaze ove male životinje instiktivno. Pored ovoga saznajemo kakva je njegova nestrpljivost, kakvi su jnteresi i strah, kao i o njegovom poštovanju prema. svemu, što nosi ime „čovjek“, njegovim lukavim budalaštinama, izdržljivosti i istrailnosti za vreme teških bolest. Tako se nama prvi put daje mogućnost, da zagledamo u dušu životinje i да је počnemo da volimo. Blagodareći ovome doznajemo, kako se sa. strahom nadgledaju bolesne životinje. Počiniemo da razumevamo i posao prirodnjaka. I ovako brzo saznajemo šta je to рпгодпа. istorija, tačnije posmatranje pojava u životu, tumačenje i razumevanje njihove unutrašnje veze. Zar onda nije za čudjenje, što Smoizišavši tako na pravi put, koji nas vodi pravim zadacima i ciljevima prirodne istorije — Što naše obične (domaće) životinje uopšte dolaze na drugo mesto, iščezavaju?

Prirodno je, da će mi se uputiti pitanje: pa kako podešavate ispunjavanje nastavnog plana (programa) sa državnim (zvaničnim) propisima? Čak se ne ogranićavaš da javno brbliaš o svojim,. inaće strogo kažnjivim istupima? Odgovor je sledeći: zar nije moja sveta dužnost da pričam O svojim dubokim posmatranjima, o svom ličnom pedagoškom iskustvu? Mi svi tako jako osećamo potrebu za uzajamnim impulsima, da ovu poziciju ne možemo ustupiti. Neprekidno sipi sitna' prašina jednolikih malih činovničkih obaveza i taloži se na nas u gustim slojevima, preteći da u nama potpuno uguši čoveka. Energićni protest protiv ovoga, razume 5е, да je naša velika čovečanska dužnost.

„Zagnjuren u misli ia koračam napred i nazad po učionici i počinjem lagano da crvenim, a kad se osvrnem na minule godine, onda me obuhvati duboki, pošteni stid zbog: samog sebe, svoje snishodljivosti, kompromisa. Izgleda da neobično jako vezuje i pri iskuje tradicija. Samo kad se naprežu sve snage, daje se velikom mukom održati svest o ličnoi malodušnosti, malodušnosti naših. postupaka.“ Tako ie pisao Šarelman!) u jednoj svoj:j raspravi

i) O Šarelmanu i Gansberg v. moj članak u Novoj Školi Leskovačkoji za 1921. g. Docnije ćemo u ovom listu doneti studiju o SareImanu. Pr.