Учитељ

388

|E i | i 3 __ · —__ — = O

Учитељ

Но док вјере — и брда се тоне...

Бједствујућим Бог пошаље рађе.

Умријети кад год било стоји.

Ил ћу коват ил се не мучити. Ил наопак прекренути пакла. Пантером се Срб утворит мора Кад међеди пакосте му врази. Тко ће мира не свршивши посла, Гроб ће прије, вјерујте ми, наћи.

Тврд намишљај мучност ма одали. Ал сва залуд стрелба ријечима Што с оружјем ријешити мора.

Смрт је драга на театру војне Кад војује с за све најдражије, За свој народ, та за људства боље, Дику бранећ' и правичност општу, Којег но је сваком по частица.

Мудрост светли — а себезнан крепи.

Но дијамант из вјештака руке шјену прима...

Кров тљеностцу правде к вјековјечју.

Правосуђе мора бити негде.

Дјела г века заборавит бране!

За несрећом и срећи се надам.

Шка 6' не смогле та јуначке мишце, Кад истога сукрепљене тражњом !

Љепшшу вјечност сад обермо радо!

Плашљивце је распириват ласно..

·" Себ' прегорјев највише се може! регорје |