Учитељ

398 | Учитељ

прочитали, ученици изговарају не представљајући себи општу слику, коју је писац изнео. Они виде само извесна места отворене књиге где се што налази. Другим речима, учење лекције оснива се једино на асоцијацији места а не на стварној асоцијацији сличности и контраста. Наравно да такво учење не може ништа другога дати ученику осим беземисленога материјала који није ничим везан са његовом душевном светом, Зато се такво знање готово никад и не задржава у његовој. памети. |

С тога наша деца тако брзо и тако много заборављају од свега огромног материјала, који они уче у школама; зато се тако често јавља у њима потреба да „бубају“ задану лекцију. Школа их није научила да чишају; није их научила да разумно схваше взадану лекцију и да је искажу сопственим речима. Како је „свако знање, — вели Бартеле у својој „педагошкој психологији по Лотију“ добивено без разумевања, мртав. капитал, но оно отупљава и убија ум, у место да га развија. Сад је сасвим равумљиво зашто се деца у нашим школама тако слабо умно развијају. |

Па зашто школа не учи децу читати и излагати прочитано својим сопственим мислима. Зашто школа не испуњава свој најглавнији задатако У основи учења матерњег језика предвиђено је читање са стварном обрадом, чији ђе задатак свесно и разумно читање, па поред свега тога школа то не даје.

Шта смета да се та сврха постигне 2

Да би то питање решили биће нам неопходно потребно да укратко прегледамо савремен метод разумног читања; ме-, тод, који препоручују методичари и који се сад примењује. Тај се метод састоји у следећем: Ученик чита чланак; после читања учитељ му ставља уз питања, која имају за задатак да му објасне садржину дотичног чланка, а затим да му даду могућност разумети га. После одговора на питања, ученик препричава чланак за тим читаоцима и напослетку препричава га у виду приче у целини. Тим се начином усваја материјал, којим се учитељ користи за развиће душевних сила и језика код ученика. Осим тога препоручује се сравњивање прочитанога са раније читаним чланцима, а тако исто испитивање новог чланка по даном плану, извођење. главне и споредне мисли и састављање плана.