Учитељ

Савремено гледиште на учење матерњег језика. 399

На тај начин битност метода своди се на то, да прво ученик помоћу питања схвати прочитани материјал а затим радећи на томе материјалу развијемо његов језик и његове душевне силе. |

Сад, ако ми размотримо сврху обрађеног читања што је рећи до свесног читања, ми ће мо увидети да сеу читању упушта најглавније из вида, а то је привикавање ученика на разумно читање, при коме би они читајући осетили извесну садржину. На супрот томе, ученик чита одељак безсвесно, а после тек, по учитељевим питањима објашњује себи прочитано и разумева његову садржину ; тако да се у души учениковој не ствара слика у исто време кад он чита, већ доцније. При читању ученик не види везу између расуђивања, која износе неку истину, већ је схваћа доцније по учитељевом расуђивању. Какав значај онда има читање А чему оно води и чему оно учи дете 2

Може бити да је немогуће захтевати од ученика основне школе да он чита свесно и да разуме оно што чита Ја се с њим не слажем. Па и сами методичари у својим упуствима тврде да је то могуће. Мислим да нико неће давати ученику да чита оно што не одговара његовом духовном развићу 2 Онда је чудновато зашто ученик не би могао читајући разумети у исти мах и садржину. |

На то је лако одговорити. Зато шипо су та раније увек навикавали да чита бесвесно. Да је то тачно увериће мо се мало ниже.

Ма како прочитао ученик један чланак, учитељ се мора старати да га ученик разуме, иначе, какав значај тај чланак може имати и на чему ће се вежбати душевне силе ученика2 Да би ученик могао разумети препоручује се, како смо видели, низ писања. Да видимо, може ли се потпуно садржина разумети по читаоцима. За пример ја ћу узети објашњење „Јутро“ од Тушника. |

Руманои зарего покрблел востокђ;

Вђ селћ за рЂкого потухђ огонекђ; Росои окропилисђ цевфте на полахљ; Стада пробудилисњ на магкихђ лунахђ, СЂдвте туманвг плевутђ кђ облакамђ; Гусеи караванњ несутса кђ лугамђ;