Учитељ

Radna Škola Dr V.-A. Laja 365

isplatilo kada bi ono izašlo u našem narodnom ruvu. Рг. У. А. Гај дао је crdan шшк 490 špekulativnoj pedagogiji u svojoj i pedagoški vrednoj ali gordoj i do zla Boga konzervativnoj Germanji I sam profesor Rain poznati ortodoksni Herbarovac sadašnjice i spiritualni otac mnogih naših vrlih pedagoga, učio je prvo da Nemcu treba sto godina dok uvidu koju svoju manu a drugih stotinu godina treba da je se otrese. Dr. V. A. Laj dobar je diagnostičar i operator ovog nemačkog pedagoškog čira.

Радиша М. Стефановић — Браничево

Социјална педагогика

Принцип да дете треба васпитати не за себе већ за Дру“ штво у коме ће већи део живота провести, истакла је једна модерна педагошка дисциплина, која је у последње доба стекла огроман број својих присталица и која се почела разрађивати на једној социјалној научној бази. Истина, та дисциплина назвата социјалном педагогиком, датира сејош из ранијег доба, али су њени најватренији поборници: Наторп, Бергеман, Саверио Доминичис и Алберто Стратико умови последњег доба, који су је толико разрадили, да већ данас имамо један васпитни систем сигуран, јасан и савремен. |

Наторп је држао, да је индивидуа, студирана за себе, једна апстракција као један атом у физици и да се функције социјалног живота развијају паралелно са функцијама индивудуалног живота, Он се протави данашњем васпитном циљу, који се може одредити не само помоћу етике, већ и помоћу логике, естетике и философије, помоћу којих се утврђује развитак 40вечјег духа не само у правцу индивидуазног већ и социјалног развитка. Васпитни је рад један социјалан рад и као што колективна идеја показује пут вољи, тако је и васпитна форма релативна форми комуне. Философским посматрањем целокуп'ног друштвеног развитка он је дошао до закључка, да се ин-

i P. Natorp: „Sozialpadagogik,“ Berlin 1920. IV. Auflage.