Учитељ

468 Учитељ

Бјеж, Комнене, задрта делијо, Кад си такву срну уловио; Већ си доста одморио крила, Нијесу ти далеко Котари, Вјера ти је Хајки омилила, Једва чека да ти се прекрсти...

Туркиња је и лепа. Нико неће спорити Фатиминих чари, чак ни онда кад им се диви „подмукла лисица“, Мустај-Кадија, који пева:

Фатима је струком дивота, Очи су јој двије звијезде, Лице јој је јутро румено, Под вијенцем гори Даница, Уста су јој паром срезана, Усне су јој ружом уждене, Међ којима каткад сијева Сњежна гривна ситна бисера, Грло јој је чиста филдиша, Б'јеле руке — крила лабуда; Над цвијећем плива зорњача, А возе је. весла сребрна. Дабогме да збир таквих одлика упућује на помисао: Благо одру на ком почиње !

Али су све то ситне арабеске. А главна слика на којој је

· песник приказао црногорско женскиње друкчију пажњу при-

сваја. Ево и њених обележаја.

ЕУ ж *

О славној појави сестре Батрићеве није ми могућно почети реч друкчије већ покликом:

Ко те гледа блијеште му очи!...

Млади јунак Батрић Перовић бејаше недавно погинуо на „превари. Турчин Ћоровић уби га из потаје, па му главу однесе у Травник, Смрт његова би општа жалост. Стари Кнез Роган говораше:

Осамдесет већ имам годинах; : и Сто пута сам гледа Црногорце, Гледа Турке а гледа Латине, Младе главе онакве не виђах! Вук Томановић тврђаше: У ове се горе нигда није Онаквога младета дизало Оно бјеше јунак под крилима;