Учитељ

О учитељевој лектири 531

њеве „есеје“ „Мисли и максиме“ Франсоа де Ларошфукоа, идејне, мисаоне књиге Монтескијеве, „Персијска писма“ и „Дух закона“, у којима пише против деспотизма и заблуда католичке вере, Волтерову „Историју Карла ХИ“, „Задига“ и „Кандида“. ово дело сатире и здравог разума, Русовљеву „Нову Хелојзу“ и „Емила“2, Новија историја француске књижевности пуна је одличних књига. Човека просто заносе сјајви и мисаони описи великих догађаја из- историје француске у романима Виктора Ига, у његовим „Јадницима“ и „Деведестрећој“ „рецимо; па „Робовање и величина војничког позива“ Алфреда де Вињи; грациозне драме и лирика Демисеа“; „Коломба“ Проспера Меримеа; Балзаков „Чича Горио“ и АТА Гранде“; Флоберова „Госпођа Бовари“ и O IN ; „Приповетке“, „Набоб“ „Тартареи Тарасконац“ „Нума Руместан“ Алфонза Додеа; „Приповетке“ Гиде Мин „Књига мога пријатеља“, >i чин Силвестра Бонара“, „Комична Историја“, „Дрвени крин“ и „Багови су жедни“ од А Франса; „Атлантиду“ од Пјера Беноа; „Жана Христофа“ од Рацчепа Роџапа; „Тристана и Изолду“ од Жовефа Бодијеа. И многе друге књиге, старије и новије. Француска књижевност је сјајна по начину писања, богата садржином, огромна бројем дела и писаца, А она је У знатном броју предедена на наш језик. И те књиге треба читати, дружити се са њима као са добрим пријатељима. (Наставиће се)

Д-р Благоје Д. Марковић:

"Пинховналитичка Метода. Мона употреба | Пснхотератији НЕ ЊЕН зена) ei ЈИ

= E —

Толико о психолошким концепцијама психогналитичке школе) Критички узев, оне, наравао, нису без замерака. Апстрахујући од оних, које се чине у чисто методичком погледу, Н. пр. да начин рада ове школе претпоставља увек тачност многобројних механизама, којима се она служи, а који

1) yYnop. S. Frend, Vorflesungen zur Einf. in die Psychoanalise, Leipzig, 1916. |