Учитељ

530 Учитељ

вање има васпитну вредност“; “што је она једна од највиших и најлепших грана просвете, одговара нашим дубоким и уређеним нагонима и њу оправдава потреба људског духа“. Књижевност је лепа и корисна у исто време.

Књижевност као уметност врло је разноврсна и огромна. Огромна је ризница уметничких дела, од најстаријих времена, на хиљаде година пре Христа, до данас. Међутим, наша, која није тако богата, ни тако стара, обогаћена је преводима великих дела, Нарочито у последње време, превођење је обиљније и са више плана. Сваког дана ничу преводи нових књига, и ранијих, добро познатих, и најновијих. Често пута, истовремено кад се појави дело каквог страног писца, јавља се и његов превод код нас. И ако је штампарски материјал све скупљи,и ако књизи цена непрестано скаче, и ако се издавачи непрестано жале на мали број читалаца и на немање рачуна да се књиге издају, па стога прете да ће престати са издавањем, ипак преводи су све чешћи. И то је несумњива добит за нас. Човек се, према потребама које има за читање, не би могао заборавити, ни ограничити само на оно што наши писци дају, само на њихова дела. Стога се и преводе најразноврснига дела, организују се читава штампарска и књижарска · предузећа само за преводну књижевност. И та дела треба читати. Јер ту човек најмање рисикује да чита књигу која нема вредности. Са малим изузетком, књиге преводе они који познају стране књижевности, који познају писце које преводе и њихова најбоља дела. Ту су обично писци првога реда. Не греши се, рецимо, кад се читају преводи Омирове „Илијаде“, Софоклових трагедија и Де-. мостенових беседа, или Виргилијеве „Енеиде“. И стари и нови свет имају одличних дела за читање. Дантеова „Божанствена комедија“ ће остати вечито лепа књига и,извор задовољства за читаоца, па Манцонијеви „Вереници“, Фагацарова „Тајна“ и Макијавељијев „Владалац“. Ко није осетио задовољство и поуку читајући Сервантесова „Дон Кихота и Санча Панса“ 2 Или Раблеове сатире, његове сатиричне романе „Гаргантуа“ и „Пантагрујел“, Корнејевог „Сида“ и Расинову „Аталију“ 2 Зар не видимо у својој средини, често у најближој околини, типове из ' Молијерових комедија, „Таргифа“ и „Тврдице“ 2. Нека ми се не замери, зар немамо ми својих Харпагона и Тартифа 2 Па ко са задовољством, и коришћу, не. чита Монте-