Учитељ

О учитељевој лектири 529

па су према томе и књиге, из којих то знање црпе, разноврсне. Његова лектира иде у област социологије, економије и практичне политике; психологије, педагогике, педологије и хигијене; историје и књижевности; и многе друге. О целокупној лектири, разуме се, не можемо говорити. Свака захтева засебно предавање и стручнијег предавача. Задржаћемо се само на једној, на лектири из књижевности у ужем смислу речи. Јер је и књижевна уметност, несумњиво, саставни део онога што учитељ треба да чита. Масарик је у свом говору нагласио, да школа и учитељ треба да формирају код деце осећања лепог и уметничког. Уметност, према томе и уметничка књижевност, не изазива у нама само интелектуално уживање. Она „Обелодањује људима разлог њиховог опстанка. Она им открива смисао живота, она их обавештава о њиховој судбини, и према томе их одржава у њиховој егзистенцији“, како је то рекао, у свим делу „О уметности“, недавно преминули Огист Роден, један од највећих уметника модерне Француске. Несумњиву потребу читања таквих ствари — доказују још и друга факта.

У Француској се, например, сматрало, да је књижевно образовање један од знатних услова успеха у послу ма које врсте. „Фигаро“, познати француски лист, у свом броју од 1. дец. 1910 год. донео је вест, да су не професори и учитељи, него инжињери, сопственици фабрика и великих индустријских предузећа, чинили представке Министарству Просвете и тражили да се на књижевно образовање обрати већа пажња. Њих је забринула будућност индустрије, с обзиром на то што млади инжињери нису способни да јасно исказују своје мисли и писмено излажу резултате свога рада. У том смислу ЧИНИЛИ су кораке и цела техничка удружења, како то „Фигаро“ обавештава у свом броју од 14. дец. 1910 год. А данашњи Министар Просвете у Француској припрема закон о реформи наставе у том смислу, како су то неки листови недавно објавили.

Кад ствар стоји тако са људима који су далеко од школе, који не раде на васпитању, треба ли нарочито доказивати потребу књижевног образовања код учитеља, и уопште код људи блиских школи. И то у толико пре што „књижевно образо-

: Податци су узети из г. Богдана Поповића „О књижевности“.