Учитељ

Савремено гледиште на учење матерњег језика 545

је после усмено изложи. Резултат сам добио као и прошлог пута; он никако није могао јасно изложити песму. Тако сам га позвао да нацрта на табли то што смо прочитали. При помоћи других ученика који су му додавали детаље илустрације слика је била нацртана. ја сам понова казао, истом ученику да исприча то што је прочитао и нацртао. И он је, имајући пред собом слику, потпуно везано и јасно испричао све. А томе је помогла једино слика, јер без ње он није могао испричати. Доцније, кад је требало испричати ја сам му увек говорио да се послужи илустрацијама, помоћу којих је он могао везано и јасно испричати. И тако, постепено, благодарећи цртању, он је се навикавао сликовном представљању прочитанога. Он је прво причао по илустрацијама, а затим по слици коју је имао у својој свести, тако, да на крају школске године његово причање се ни у чему није разликовало од причања осталих ученика. Он је помоћу слика могао слободно испричати највеће и најтеже одељке. Осим тога, по својим сопственим илустрацијама ученици причају и виде не само стварни материјал они тако исто схвате уметничку страну као и осеБање којим је неко дело проникнуто. Они схвате на тај начин најапстрактније мисли. Они виде не само „трску“ већи „трску која дрема“; не само „класове“ већ „тугу и досаду пуних класова“; не само „лисицу“ или „вука“ већ „лукаву лисицу и глупог вука“ и T. JL.

На једном месту мали круг са двема цртицама за руке и двема за ноге представља веселог дечака, а то баш зато, што су му руке дигнуте у вис, на другом месту са спуштеним рукама он је невесео и тужан. У том погледу сила њиховог дечијег уображења даје им могућност да она у својим цртежима виде све што им је потребно. У вези с тим сећам се једног дечака из Чеховљеве приповетке „Дом“. „Он је — прича Чехов, био у могућности цртати оловком не само предмете већ и осећаје. Тако је он звуке оркестра представљао у виду кругова, који су личили на дим, звиждање је он представљао у облику спирале. У његовој свести звук је био у тесној вези са обликом и бојом, како је исти дечак малајући слова он је увек звук Л бојио жутом бојом, М црвеном А црномит.д.“

У колико тим методом читања ученици схватају садржину једнога одељка, доказ нам је тежња, коју има скоро