Учитељ

Јавна говорница 583

Жараџић, Чед. Мијатовић, М. Вукићевић, Монах Сава Хиландарац и други радници, и ништа нисам унео за шта не бих имао по"тврду људи од струке. И велика је смелост од г. Јовановића, да „разгледајући само књигу, и вадећи из ње по неки цитат, изилави као шампион „новије историјске науке“. Он се, према својим способностима, као некадањи учитељ, могао ограничити на методску и васпигну страну. Али је хтео да буде стручњак и у Историји. И онда мора рђаво проћи.. Тачност историјских података има да провери историк, а не педагог. И онда се неће десити да педагог решава : да ли је Св. Сава крунисао свога брата или не, него би та и слична питања решио онај коме је то добро познато — историк. Отуда je HB Гл. Просв. Савет, и раније, а и прошле године, поред г. Г. Д-р Милив. Јовановића, Љубе Протића, Д. Ј. Соколовића, Ђ. С. Којића и _ Дим. Пауновића, бирао за оцену уџбеника из Историје и г, г. /. Томића и Д-р ]. Радонића. | | Ја нећу да помињем име једног нашег признашог историка, који ме је потстакао још 1907. г. да пишем уџбеник из Историје, ни другог такође признатог историка који је још за прво издање казао да му се књига веома допала... Остављам господу на миру, и враћам се г. Јовановићу. · Да докаже, како моји извори нису нови, он наводи само два краћа цитата у којима се говори о Св. Сави. Први цитат је из лекције о Првовенчаном, у којој и није главно било да се говори о Св. Сави. а други цитат говори само о његовом другом одласку у Палестину... И затим, на основи неких „новијих историјских дела“, која не цитира, и „новије историјске науке“, на читавих 6 страна, скоро до краја своје критике, говори о раду Св. Саве на добивању независности српске цркве, и о улози цркве за време робовања, у стилу пригодних чланака у свештеничким "листовима, уплићући толико субјективног резоновања, да „УЧИтељ“ не може оставити све то без објективне критике, Он, као да није прочитао целу моју лекцију о Св. Сави, у којој је толико наглашен његов рад, верско стање у Рашкој, потресено богомилством и утицајем католичинства и т. Д, с којим је разлозима и изишао пред цара и патријарха у Никеји. Он није нашао, на стр. 52. и 54. уџбеника рад српске цркве за време робовања (ма да се испражњивање класичних српских крајева под Чарнојевићем може критиковати). Он одушевљено _