Учитељ

584 Учитељ ri II II -—___ OM STI BOM II | O

декламује о слепом гуслару, црквеном сабору у планинским, гудурама (стр. 315), а могао је у мом уџбенику све то наћи. па и слику сабора и гуслара и на корицама, и на сво 55

и 71. сажо да је исекао листове. Он још налази. да „народна

младеж“ још није свесна величине и значаја рада Св. Саве!И

за доказ своме тврђењу упућује нас да ђаке питамо: какве су

последице тога што је срп. црква постала независна; и, је ли

то имало утицаја на наш државни и нарддни живошр А. оваква питања, која се задају матурантима гимназије и бого-

словије, неће задати ни један иоле вешт учитељ основцима. Треба, дакле, одбити као нетачно тврђење, да српска деца не

знају значај своје школске славе, првога нашег просветитеља, Светога Саве...

Господин Јовановић налази да је „неизмерно велики грех“, ако се деци не изнесе сукоб Св. Саве с братом Стеваном, због „ тражења круне из Рима, и односи његови спрам сивовца Радослава! Треба, дакле, попут модерних политичара: унизити једнога, да би се видела величина другога! То је за г. Јовановића „тако красан материјал, пун васпитне вредности“ (стр. 313). ја не мислим тако. Кад деца одрасту, и буду људи, нека уче систематски Историју, и у њој ће наћи све. Педагогу, нека је допуштено, да из огромне грађе и факата извуче оно, што је битно, и што је од васпитне вредности. Ако би сама наука, без Педагогије, пресуђивала шта ће ући у осн. школу, овда би отпала цела Наука Хришћанска, поезија, басне, бајке и т. Д. Ми нећемо нашу прошлост и претке да идеализујемо, Kao што то чини г. Јовановић (и поред факата која је изнео противу Првовенчаног и Радослава) велећи да је „владавина старих српских краљева и царева испуњена мудрим и јуначким делима“. Али, нећемо ни да износимо све њихове поступке, задевице, сукобе, ослепљивања и убиства и т. д, бар не основцима, који не уче систематски Историју, и бар не оно, што се може обићи, без икакве штете по оно што је главно... Сад мало „историјске науке“. 0 | 5

Г. Јовановић грдно греши, што Стевана Првовенчаног, брата Св. Саве, мудрог и даровитог владаоца, окретног дипломату и обазривог војсковођу, свакако једнога од најдаровитијих људи међу Немањићима, представља као слаботшињу,.

= К. Јиречек: „Историја Срба“, превео јован Радонић, стр. 212,