Учитељ

Јавна говорница · 591

тврдећи, да бегунци нису КЋирилови већ Методијеви ученици, „пошто је Ћирило умро наскоро по доласку у Моравску, те је сав рад на ширењу Хришћанства у Моравској био Методијев рад“ (стр. 317.), чуди се, с колико је непажње израђен овај тако „важан уџбеник у данашњици“ (по изврнутом смислу књижарске рекламе). Али као што се видело, као што се види, и као што ће се мало даље видети, читаоци се могу чудити само — г. Јовановићу, чија „критика“ погађа њега самога... Он је, још на стр. 237. „Учитеља“ тврдио да је Св. Методије био хрвашски архиепископ и умро у Хрватској. Ја сам оставио да га на овом месту упутим на г. Љ,. Јовановића, који тврди, да је папа Методија посветио за архиепископа сремскога, на обудовелу и опустелу митрополију у граду Сирмији (дан. Митровица), и да је он умро у Велехраду у Моравској 885. г. заклопивши своје мученичке очи.:) Овде га морам упутити да прочита програм за ЈУ. р. у коме ће наћи засебну методску јединицу: „Слов. апостоли Ћирило и Методије“ гли у програму Науке Хришћанске, где јој и јесте место. И као што ће добар методичар читати из Читанке „Смрт Немањина“ онда кад буде ту лекцију прешао у Историји, тако ће кад дође у Игторији на ред примање хришћанства, предавати о Ћирилу и Методију из Науке Хришћанске, и тамо ће бити објашњено оно, што се у Историји до детаља не говори. Да се г. Јовановић тиме интересовао, нашао би све то у сваком уџбенику Науке Хришћанске за ЈУ. р., и не би тражио да се то све исто понавља и у Историји. Кад већ г. Јовановић није загледао ни у један уџбеник из Науке Хришћанске, који су прегледани од стручних лица, и да тамо нађе: да су ученици и Ћирилови и Методијеви радили на ширењу слов. службе; кад већ није прочитао бар чланак Љ. Ковачевића и Љ. Јовановића на стр. 92. њихове „Историје“ (издање С. Књиж. Задруге) који носи наслов: „Ученици Ћирилови и Методијеви доносе словенску књигу балканским Словенима“, онда треба показати на уочљива и свима иоле верзираним људима ова факта. Константин Ћирило, свештеник и библиотекар патријаршнје, учитељ философије на цариград. двору, угледан и учен човек, који се увек

1) Jb. Јовановић: „О прошлости Босне и Херцеговине“ 1. 1909. стр. 68. по збирци „Роситета“ Рачкога, и „Хришћ. Правосл. Цр“ва“ од д-р Рад. М. Грујића в. проф. Универзитета, стр. 44.; г. 1920. Издање Г. Кена.