Учитељ

592 · Учитељ

први помиње и ако млађи, па тако од вајкада и на иконама слика, творац слов. азбуке, с братом Методијем није отишао сам у В. Моравску, већ су повели доста ученика (Словена из

Маћедоније), и отпочели 865, г. свој посао: Ћирило је, истина |

раније умро од Методија, и то у Риму 869. г., а не у Моравској како каже г. Јовановић. Али, ако је умро Ћирило, нису помрли његови ученици, (међу које би у многом погледу и брата Методија могли урачунати), нити је умро његов рад, започет још 862. г. у Цариграду, што му је и очувало светао спомен, и што је г. Јовановић изгубио из вида, те сав рад на ширењу хришћанства у Моравској (одакле је пренесен на Југ), приписује само — Методију. Кад се имају на уму године г. Јовановића, у којима он преврће истор. дела, може му се и опростити што се у множини факата изгуби, али, кад он очигледно

наводи да сам ја говорио само о Ћириловим ученицима, а у

уџбенику се говори о ученицима оба брата, — онда то баца ружну сенку на намере г. Јовановића, и он се не може ничим оправдати... |

Он је. пронашао да стил уџбеника није јасан и изразит као што је у реклами речено стога, што нисам објаснио шта је Слава или Крсно Име, а није загледао у програм Науке Хришћанске, за ТУ. р. који даје нарочито место томе обичају, те се и у одговарајућим уџбеницима — поред читанака — о томе опширно говори, (као и о деоби по вери) и т. д. За г. Јовановића је крупна грешка што Копаоник стављам на јужни део Србије, као да се тако лако може избрисати географски појам Србије, Старе Србије Маћедоније и т. д,

Он се чуди, кад се каже да су наши стари отели земље и градове, и ако се зна да су н. пр. хајдуци опимали робље и покупљену српску децу од Турака, и да их за то нико не зове отмичарима; и ако отимање или освајање значи једно и и исто, и ако је било не само отимања већ и рушења и пустошења градова (у којима је био страни живаљ а не сраски),) Тако исто исто бесмислено је његово чуђење моме тврђењу да је Дечански отимао (или освајао) градове у Маћедонији, јер је то и изазвало покрет Бугара и Грка. Отима се, осваја се, оно што се брани без обзира што онај који напада, има на то право.

* :) Japeuek, crp. 253.