Учитељ

ЛИСТАН

JL. Снирнов

Како да се проводи Велики Школски Распуст7

Слободно, светло, топло лето... Напуштене су загушљиве учионице. Бачени су, за годину раскупусави, упбеници. Иза школских врата остала су досадна лица наставника са њиховим двојкама, укорима, а понекад и грдњама. Од сутра нема наставе и обавезног рада. Исправљају се погнути леђа. и задовољно крећу мускули.

Матере и очеви не смеју захтевати никаквог посла. IRON. "ска је година. срећно завршена и право на слободу од зани"мања обезбеђено је. |

Богати одлазе на пољско добро увесељавајући се шет-

њама по шуми, по брду и пољу, ловом, риболовом, возањем и купањем у реци, играјући крокета, тениса и других игара. А деца средњег сталежа, а сиромашниг...'

У лето 1920, — године случај ме је нанео у једно, од многобројних дворишта Нове вароши. Осам станова службеника, заједничких, неких машиниста и њихових помоћника, излазили су својим вратима у једно тесно двориште с неверо-, ватно прљавим нужником, и ужасно смрдљивим свињцима, шталама и помијарама. Деце, из тих осам станова службеника и њихових кирајџија — избеглица било је више од 20; само ученика од 10– 15 години 12 душа. Нико од деце није знао да сам ја педагог и ја сам их могао слободно посматрати. '

Изјутра подмладак се мотао са голубовима и по реду два и два ишли су у нужник, остајући тамо по четврт часа и више. једни су били мајстори за шкрабање по зиду, други — још горе: њихова зелена лица, са модрим колутовима испод очију, јасно су говорила о ужасном дечјем пороку. Каткад су се те визите по два и два понављале и преко дана и опет са задржавањем. Дечаци су готово сви пушили, а многе и од девој„чица; ове последње тајно,

"Тако је пролазило време до доручка. Затим су се опет скупљали заједно у хладовину јединог, неким чудом заосталог дрвета. Настајала је код њих чамотиња, изазвана потпуном беспослицом. После зевања од половине часа и мирног разго-

Листак 123:

>