Учитељ

Učitelj i univerzitet 629

ima da se razvije dalje na .stvorenim objektivnim Ки-' turnim slikama. Zato se slobodno može reći, da bez vaspitanja nema nikakve kulture, a bez kulture nikakva vaspitanja. Tako se kultura i vaspitanje dopunjuju uzajamno. Zato vaspitanje ima da se zaustavi na dva momenia: na individualitetu duše i na kulturi, pa da iz kulture uzme one vrednosti, koje stoje u izvesnom odnosu ka strukturi vaspitanikove duše. Dakle, vacpitač mora naročito da pazi da ove izabrate vrednosti, kojima ima da utiče na izmenu vaspitanikove duše, dobro harmoniraju s njom, dakle da stvara jedinstvo duše. Za. ovo ти је potrebno da dobro. zna teoriju vaspitanja, jer mu samo ona može pružiti potrebne mere za ova utvrđena gledišta.

I da bi vaspitač bio slobodan od spoljašnjih uticaja u svom stvaranju, potrebna mu је temeljna naučna pedagoška sprema, koja se može dobiti samo na Univerzitetu.

Nama je samo čudno, da učiteljstvo ne zauzima odlučniji slav u ovom pitanju. Pedeljena mišljenja kao da bi i Viša pedagoška škola odgovorila ovoj potrebi, treba odbaciti i stati na jedno gledište: učiteljima treba osigurati pedagošku spremu na Univerzitetu.

Мил. А. Павловић, проф. Крагујевац.

О учитељевој лектири

— Наставак. —

Али није само то. Немачка књижевност у једном тренутку, у предромантизму, имала је своју апогеју утицаја на Србе, и' на Словене у опште, То је било, по речима великог руског писца, Тургењева, „гњурање у немачко море.“ Истина, при том „тњурању“ се није увек налазио сам бисер, него се, често, захватао и муљ. Па ипак немачка књижевност нам је дала доста одличних дела. Верујем, да овде нема слушалаца који не знају за Гетеа и његова дела, за „Фауста“, и „Вертера“, под чијим утицајем су некада и код нас, заразно постајали „Вертери“;

: Предавање на скупштини Шумадиског Учитељ ског Tipa il; новембра 1922., у Крагујевцу.