Учитељ

реса

630 =" Уунитељ

" па за Шилерове драме, Лесенга; Хајнса („Лирски Интермецо“ | ти „Богови у изгнанству“); за Судермана (чији романи „Под грехом“ и „Брига“ имају доста читалаца), и друге. Једно време, енглеска књижевност нам је била врло далеко и, са изузетком најпознатијих дела и најбољих писаца, непозната. Данас више није тако. Већи број познавалаца енглеског језика и књисжевности постепено и сигурно стварају интерес већег броја читалаца за њу. Шекспир је, разуме се, и раније и данас, на првом месту. Његове трагедије („Хамлет“, „Отело“, „Краљ

„ Лир“, „Магбет“, „Млетачки трговац“, „Јулије Цезар“, „Ромео и Јулија“) дају дивне слике великих врлина и порока, казују дубоку мудрост и одају ванредно познавање људи, живота и "ствари. Али он није сам. Још неколико одличних књига преведено је и нуде се читаоцу који чета само на нашем језику. Да поменемо само неке: „Векфилдски свештеник“ од Оливера Толасмита, „Ајванхо“ Валтера Скота, „Давид Коперфилд“ и „Пиквик“ Чарлса Дикенса, „Воденица ва Флоси“ Џорџа Елиота, и „О херојима“ Томе Карлајла.

А шта да кажемо о делима наше браће са севера, Руса2 4Са огромним бројем дела, и великим бројем превода, од Гогоља („Ревизор“, „Тарас Буљба“, „Мртве душе“), Тургењева („Ловчеви Записи“, „Дим“, „Оцевии деца“), Чернишевског („Шта да се ради“), Гончарева („Обломов“), Толстоја („Рат и Мир“, „Васкресење“, „Ана Карењина“, „Крајцерова соната“), Достојевског („Браћа Карамазови“, „Злочин и Казна“, „Зли дуси“, „Идиот“), Арцибашева („Сгњин“, „Смрт Ивана Лаадса“), Чехова (приповетке), Максима Горког, и других, — ова нам књижевност представља неизмерно благо. То је дубока историја људске душе, зла и добра, лепог и ружног, смешног и тужног, вечити извор поука и уживања. Па онда низ других дела, од писаца које смо поменули и од писаца које нисмо по- · менули, и из књижевности које, исто тако због краткоће времена, нисмо додирнули.

Те преводе треба читати, јер ће учитељ, за послове које зима да врши у школи и ван ње, у њима наћи увек моралне потпоре. Наћиће поуке из социологије, економије и практичне политике; из хигијене и васпитања; из уметности. Те књиге представљају увек неисцрпно благо и корист у толикој мери, да није постала без основа она прича о, већ више незнам ком,