Учитељ

О учитељевој лектири 631

човеку, коме су за неку велику услугу понудили добрих књига или злата у истој тежини, па он изабрао оно прво. До душе, данас, у ово грубо и материјалистичко доба, у доба незајажливих жеља за богаством, с једне стране, и сурове борбе за живот, с друге стране, такви људи тешко да би се могли наћи, не само међу онима којима је тај новац потребан за живот, мего и код оних којима се свакодневно прелива. Али, ипак, то не доказује супротно, то не доказује да књига нема вредности. ЧОна је има чак и много више, него што ми обично мислимо.

Али, ако човек са доста сигурности може прићи читању „преведених · књига, јер су оне обично од познатих имена, јер преводиоца најчешће преводе најпознатија и најинтересантнија дела, не може то чинити, кад је реч о нашој националној књижевности, као што то не може ни један Француз, на пример, кад је реч о целокупној француској књижевности. Читалац ту чешће мора да конзултира књижевну критику и књижевну историју, да чује њено мишљење, да види шта ће рећи људи који се непрестано тиме баве, који се кроз огромну књижев: ност крећу као путник који добро познаје стазе кроз шуме и поља. Јер има добрих и рђавих књига. Извесне књиге нису ви корисне ни лепе; оне су штетне, гер утичу негативно, не само да не сузбијају извесне друштвене мане, него их чак и појачавају. Потом, има књига сасвим нејасних, немају те основне врлине сваке добре књиге, А ко може имати, било користи "било задовољства, од књига које не разуме 2 Истина Емил Фаге у својој „Вештини Читања“, одобрава каткад и читање рђавих и нејасних писаца. „Ако смо читали добре књиге, онда, читајући рђаве, ми образујемо свој укус на такав начин, да тај начин никако не треба ни да презиремо, ни да занемарујемо“, вели он на једном месту. А на другом (реч је о нејасној књизи): »У сваком случају ово је вежбање, и ако заморно, врло здраво и корисно. То је превођење са шифрованог језика. Треба само пронаћи шифру. Док је тражимо, ми се боримо, Чим је нађемо ми смо победиоци. Не треба никако провести свој живот у "тражењу шифре и у дешифрирању. Али с времена на време ти они се позабавити није баш без задовољства и користи“.:

: Емил Фаге, „Вештина Читања“ (превео Дамњан Ковачевић). «стр. 66, 70. и