Учитељ

71682 Учитељ

Али макако ствар стајала у погледу тачности или нетачности ових погледа, ми никако не бисмо могли препоручити учитељима и оваква вежбања. Они имају врло много посла и компликоване дужности. Потребно им је да дођу до упуства што. пре, да раде, да користе, а не да после дугог и заморног „дешифрирања“ уживају у задовољству од таквог успеха. Они немају времена за лутања и за прављење експеримената у том. погледу. Књижевна критика и књижевна историја треба да ми даду упуства за то. А из бојазни од нејасности, човек са нарочитим неповерењем приступа најновијој књижевности, сасвим. новим писцима, представницима разних „изама“. Ми смо, разуме се, врло далеко од тога и да мислимо, а камоли да твр: димо, да је та књижевност без значаја, лишена сваке вредности. Има и ту првокласних писаца и прворедних књига. Али због тога што није још довољно објашњена, ни испитана, ни оцењена, не може се препоручити нарочито учитељевој пажњи.

Као и стране, наша књижевност има, у свима временима свога развитка, добрих књига које треба читати.

Није нам намера да, на овом месту, нарочито препоручујемо учитељевој пажњи нашу стару књижевност, и ако је ту, на њеном челу, Св. Сава, и као писац и организатор школа и ако је она неколико векова представљала и нашу историју и: нашу писменост, и ако она после проучавања Г. Павла Поповића, дивних превода Стојана Новаковића, г. Љуб. Стојановића и, нарочито, г. Миливоја Башића, има да покаже „и поред. непоречних примитивности и наивних фантастичности.... и оно што је заиста песничко, песничко и садржином и обликом, и изврсних компарација, и антитеза, и симболизама, па и оно

"што одликује модерни романтизам и реализам до крајњега

натурализма, до Золе и Гија де Мопасана, само више мање, вешто или невешто, огрнуто религиозним плаштом, да би се задовољила духовна цензура Средњега Века; ни нашу књижевност неговању по разним покрајинама нашег народа у времену од ХУ—ХУШ. века, и ако и ту, још и више, има диввих примера уметности и културе човечијег духа. Не задржа-

"вамо се на њима, нарочито, што има бољих и учитељу, каои

сваком другом читаоцу, приступачнијих и разумљивијих.

1 Миливоје Башић, „Из старе књижевности“ 1922. Предговор к дру-

гом издању, стр. ХИ.