Учитељ

634 Учитељ

пе

нашег народа у Угарској у романима Јакова Игњатовића; на дивним идилама, ванредним описима лепих и ружних страна код нашег сеоског света и њихових задруга, ва ванредно духовном исмејавању њихових ружних страна, на малим савршенствима, готово ремек делима наше приповедне прозе, код Милована Ђ. Глишића, Лазе К. Лазаревића; на хумору Стевана Сремца и снажној сатири Радоја Дамњановића; на живописној „поезији, на стиховима, често као у мермеру резаним, од Вој"ислава Ј. Илића; Јована Дучића; г. Милана Ракића, г. Алексе Шантића, Милутина Бојића, г. Симе Пандуровића; на приповеткама г. Борисава Станковића, г. Ива Ћипика, Петра Кочића, г. Вељка Милићевића, Ускоковића, г. Ива Андрића, г. Милана Кашанина, на ванредним запажањима и описима г. Драгише Васића и г. Мирослава Крлеже; на сјајним есејима, студијама и историјама Јована Скерлића, г. Богдана Поповића, г. Слободана Јовановића. И на маси других, старијих и млађих, из "свих крајева нашег народа, наших српских, и хрватских, и словеначких наших заједничких југословенских писаца. Није ни могуће, ви потребно, поређати их све данас. Наша Књижевна Историја је на достојној висини, књижевна критика се тиме свакодневно бави, говри ио најстаријим и најновијим, указује на добре и рђаве књиге, на оне које треба читати и на оне за које не треба трошити ни новац, ни време.

Ту и такву књижевност, снажну, изразну, јасну, поучну и лепу, треба читати. Она ће задовољити, ако не све, извесно неке од побројаних потреба учитељских и помоћи га у тешкој и идеалној дужности — народног просвећинања, од чега зависи материјални и физички напредак нашег народа и будућност неше земље. Ту, као и целокупну нашу народну књижевност, која има да буде камен темељац у згради народног просвећивања, треба читати, према приликама и потребама, и ширим слојевима народа. Тај посао биће благотворан за народи успеће, бар у извесној мери и у извесним приликама, да му оплемени душу, да га научи добру и упути на прави пут, а читачу ће, због тога, учинити велико задовољство, То су ствари које заслужују труда, да се упознамо и спријатељимо с књигама. И, најзад, ако ништа друго, у ту књижевност може да "се склони човек, уморан, изубијан стварношћу грубога живота, притиснут тешким бригама о свакодневном и материјалном, у