Учитељ

ћ

\ | "Почетно читање: и писање, и буквар 669

требна одважност и постојаност као и систем. Првога првцаTora дана могу деца научити — читати и писати — штампано и писано слово, само ако то хоће. Треба окушати, можда би "без припреме писања постигли лепше писање. И по методи „писања-читања може се првог дана научити слово, Н. пр. слова: е, о, тек што је дете узело писаљку у руку. Затим ће долазити слова сложенија и сложенија и слогови. Друго је пи"тање лепота, главно је облик и име слова. Вежбањем се по"стигне лепота, брзина и тачност.

Но нису сви правописи фонетички као што је српски, "зато је у правописима нефонетичким, где су дифтонзи, па слова која се не читају или се пишу а другим гласом читају, где 2—3 слова бележе један глас — корисна је за читање Жакото-Фогелова система нормалних речи. За писање пак она је без вредности, јер дете не може знати н. пр. у француском како ће глас о записати кад чује: Пол, боку, порт, а пише: iPaul, beaucoup, porte. 7 pyckeM uyje а а пише о. У кинеском опет сијасет речи пишу се специјалним знаком, а такоиу турском, арапском и др. У српском ова метода није искључена, али строго узевши није применљива. Она може когристити у фиксирању слогова, али се ови опет мењају, те кад "би њих памтили отишли би на кинеско читање. Примери: та, ат, ата, тат.. јасно показују, да није исто што и француско: „аи, еаи, која су у сталном реду. Зато је за срп, правопис најподеснија гласовна: метода и то претежно синтезом гласова — слова.

Шта ће пре — читање или писањег — Писменост се састоји из читања и писања туђих и својих мисли. У школи се говор разрађује и допуњава новим и новим појмовима Човек је прво осећао тела, па је говорио и стварао. Пред њим се најпре јављаху готова тела, која је он после прерађивао. Старији је глас од слова. Покрет значи живот. Слово је тело, а глас је његов покрет, Они су недељиви. Учење писмености захтева разне нервне и мождане покрете. Питање је: да ли је корисно сав механизам ставити одмах у покрет или делимично. "Ово зависи од духовног узраста деце, али је начело поступности свуда признато. „Просто, па сложено“, „Лако, па тешко“, „Лагано, па брзо,, „Мало, па много“... то су принципи освећени. Пренети надражај слушни кроз уво, да се утисне у