Учитељ
· Почетно читање и писање, и буквар 671
или у, ноте, а увек га у певању прати јер. Сва вештина у читању слова састоји се у сузбијању подмуклих самогласника. Једини је начин зато, да се деца упознаду прво са самогласницима. јер је њихов изговор увек природан и правилан, а они дају и силу и праву боју сугласницима. На њима је само могућно вежбање у слушању и бројању гласова, а тим бива увод у говор и читање. И немузикално уво осетиће разлику гласа п у: опљнак и опанак, у па и оп. Права говорна јасност сугласника само је пред вамогласником, а на крају речи они су нејасни и скоро нечујни. Ма како изговорени, дуго, кратко, наглашено или ненаглашено самогласници су правилни, јер се говоре без препоне отвореним устима чисто и јасно, звучни су, трају дуже и чују се разговетно, а непрекидношћу тона и звука дају времена ђаку, да се сети следећега гласа и слова. На самогласницима само могућно је вежбање ува у слушању и бројању гласова и тонова, а могу се извести интервали и читаве мелодије једним гласом... ;
Дакле: Најпре ваља научити самогласнике и њих читати посебно а затим прећи на сугласнике.
Неискусан учитељ питаће: како ће се обрадити самогласници 2 :
У сваком послу најважнији је посленик, — у школи учитељ. Од њега потиче све и зависи све. Залуд је писати најопширнија упутства, ако учитељ не мари за свој посао и не мисли највише о њему, ако није одушевљен и не тражи у самом себи снагу и метод рада. Песничке твсревине најјаче и најлепше су у моменту осећања. Ако их песник доцније прерађује, дописује или брише запету само, — већ се меша неко други и квари његов прави осећај. Природа сама поставила је различност као правило и закон, и та различност чини основ лепоте и дражи. Два, и ма колико, уметника одсвирају или отпевају, рецитују или прочитају потпуно правилно једну исту ствар и сваки ће на слушаоце учинити друкчији утисаки причинити им особити осећај. У том случају уметник је и успео, јер, значи, да је ствари дао део своје душе, да је туђ осећај осетио, преживео, прерадио и показао себе у њему, показао је своју душу у туђем телу. Не постигне ли уметник то, — он је што и баба пред панорамом. И учитељ мора бити што и уметник, не млитави и плашљиви подржавалац и Верни приврженик но.