Учитељ

"678 0. „Учитељ

бити говора о сличности а не о истоветности. Сва упуства, по томе, добиће нов вид у свакој школи, и даће друкчије резул"тате али сличне. Али упуства чине да је ова сличност резул"тата већа и пунија. |

Умесно је писати основне ; црте упоредо са упознавањем "самогласника и њихових штампаних слова, а затим учити писана слова мала па велика редом личног избора. Овај ред управљаће се према облику и склопу слова. У природи ништа није право осем сунчаног и светлосног зрака и ивица кристала. чСвуда су саме кривине. И деца теже писању кривих а не правих црта. Право означава несвршено и недостижно, неповратно, а крива линија води своме почетку где види свршетак. Обзирући се на ову особину многи почињу кривим цртама. Пишу тачку, круг, полукруге, елипсе.... Већина почиње тачком па цртама усправном, положеном, косом .... Једно или друго добро је, само ако је пажљиво и поступно.

У нас је рђаво писање. Томе узрок лежи у самом темпераменту српског народа као и у азбуци. Хитрина, нестрп„љивост наша не допуштају нам да се забавимо дуже на једном послу. Ми мењамо занимање, место, одећу и т,д, свакога часа. и без преке потребе, а децу спремамо за друге службе а не нашу. Ми смо народ од момента а не од постојанства. Уз то ћириловска слова м, ђ, ж, х а нарочито двотрбушно ф врло је мучно писати. Латиницом је лакше писатиа готицом још „лакше но ћирилицом.

Не интересује нас овде писаћи прибор ни остало са тим у вези; нас интересује облик слова, памћење слова и Лисање. То је битно и главно у почетном читању и писању. Лепота писања постиже се постојаном пажњом и вежбањем. Нас интересује правилно говорно низање слова и гласова, и то хоћемо да осигурамо и олакшамо, ако можемо. Усмена анализа чи синтеза речи није успела, да нас научи правилном, природном и течном читању, нити да нас сачува од празнословљења у нисању и читању, нити нас је научила, да ред слова. ти гласова не Испретурамо. Налазимо, да је узрок у многоме у раној појави сугласника и у читању и у писању по аналитичкој методи и у дугом одсуству слова,

Дакле: Читање је синшеза елова а писање синтеза црта; писање речи бива шренушном амаливом речи у гласове и син-