Учитељ

Почетно читање и писање, и буквар 679

апезом црша и слова. Кад деца ово науче и постигну онда се почиње писање. Пут је: црте — цртање — писање — слово — слог — реч.. На читању штампаних самогласних узвика свикне се бројање, ред и синтеза гласова. На писању самоглас'ника то се утврди и анализом допуни.

Писање је најкорисније изводити по команди бројећи или тименујући црте и слова док деца сама не свикну. Упамти: деца су восак у који се сваки печат утискује.

"За течно читање од велике је важности распоред сутласника. |

За првих 20—40 школских дана ми упознајемо тонове гласова, вежбамо се у дужини и нагласку изговора, пишемо их и спајамо један с другим. Бавимо се самогласницима као да смо на почетку људског говора. У српском, талијанском и сваком језику најчешће се чују самогласници по реду: a, e, O, чи, у. Али то нас опет не може определити да их тим редом учимо. Ни чешћа и ређа употреба сугласника не може утилцати на распоред њихов, ма да се на то учитељ и пажљив писац буквара мора осврнути. У немачким букварима гласф токазује се врло рано, јер је чест у језику, а у српским је већином предпоследњи, јер је језику и туђи редак а писању "тежак. Не број но постанак и менталитет гласа даје му првенство. Који глас пре постаде у устима, тај је и основнији и «старији, па и јачи и за прво читање подеснији. Дете говори најпре гласове: п, м, б, в, т, д, а тек доцније; г, Л, |, Н, а чак онда. пошто добије и зубе и допуни говорни орган, проговара: 8, с, 4 ш, ж.. Друкчије и не може бити, јер и обезубели старци и бабе не говоре ове последње гласове. Чудноватост у језичној природи, да најдоцније умре што се најпре роди, жао што дрен први цвета, а последни зри.

Већ раније је говорено о менталитету говорних гласова, о зависности сугласника и њиховом постанку у природи. Видесмо, да су српски самогласници чистог тона, а да су сугласници само прасак или шумови због неправилног звучног "таласања. Српски су самогласници сви прости и једноставни, док немачки, француски... нису сви, неки су готово дВО-. звучни или двогласни. У свим нак језицима имамо више двожласних или сложених сугласника, у којима су се два проста