Учитељ

680 | Учитељ

шума слила у трећи. Постанак њихов је: д|=ђ, зј=>Ж, лј==љ. ијењ, тј==ћ, еј===н, те==ц, дај =дж=—Џ, геј =тш==У, пв—ф.

Прегледајући више страних и наших буквара нисам могао нигде опазити ма какав траг, који би показао, да су писци њихови поклањали иоле пажње простоти и сложености сугласника, ни реду, којим се у дечјем проговарању обично јављају као говорни елементи. Једини ја послушах и у овоме глас природе и распоредих у мом буквару: просте па сложене, уснене па зубне и пискаве. И буквар у издању књижаре Д. М. Ћорића у Бееграду из год...... показује прво просте: сугласнике, али о реду и постанку њиховом не води рачуна, јер му је к треће слово. Један ми писац рече, да је он линију духовног дечјег рада мерио неком справом и то од виђења слова до изговора гласа, па је нашао, да је та линија времена — не знам колико пута — дужа KOJI COBa T, H, M него код с, 8, ж... Сва та мерења нису за све општа и џоказују индивидуалност, а деца свих народа у свету продеру сегласом а при рођењу, а први су им сугласници са овима сложени: м, т, п, 6,д, в... Што се једним погледом не може обухватити, то и не чини целину. И слике предмета не дају свакад довољну јасност. Зар смо једанпут пред сликом познаника стали и питали се: „Ко ово беше2“ и зар се ретко. чује: „Де, како му беше име2 Помози ми рећи!“ — Није ту ствар ни до каквих линија времена, него ствар заборавности и треперања мозга и живаца. Слово, ма које било, даје осећајним органима једнак утисак.

Можда ће ко рећи, да није важно којим ће се редом сугласници и уопште гласови показивати. На први погдед тако и изгледа. Али, кад се даље пође и завири у суштину и при– роду читања, видеће се, да је то важно, врло важно. Заборавља се, да су сугласници у говору т. р. звуци без трајања геометријске тачке без простора. Но пискавци постају наглијим или споријим струјањем ваздуха кроз узане отворе, и могу прећи у звиждање, шиштање и створити одређенији звук и тон, на чему се и оснива свирање свирале, трубе, хармонике. Говорни органи наши нису за такве тонове усавршени, нити је то говорна потреба, те би дуго шиштање сугласника било узрок неприроднем читању. Напротив, уснени сугласници. су тренутни. Они су више прасак и топот него шум, јер по-