Учитељ

682 Учитељ

пазити, да и сама деца двогласне речи: од, им, он, ум... радије читају: до, ми, но, му...

Присталице шчитавања превиђају, ба беше проговара целим слоговима. и да се сваки говор развио слатањем слотова. Шчитавање су заступали наши наставници методике и

пренели га из Немачке, провели га кроз своје букваре Чуту-

рило, па Јовић и др. и запојили њиме све учитељство одржа· вајући га до данас, а само из навике и урођеног конзерватизма. Лако је пак увидети, да је шчитавање што и крива линија између два места, као и да је оно узрок мучном, несразмерно спором, неприродном, тромом и млитавом, неразумљивом и ружном, безбојном и неосећајном читању. Наши ђаци мало читају и мало жеље за њега имају, досади им још у почетку Добри читачи осећају и нарочиту драж за читањем. Са слабог читања слабо се и књига у народу растура и тражи.

У осталом читања и није могло бити и из тога узрока, што је и почетно штиво у букварима унето, као да је тражено из немачког а не из српског језика. Нос, сноп, топот, пост, сносно, поносно... нису речи за читање но за штуцање.

Међутим, као што црте састављају слику и слово и чине целину, која се једним погледом обухвати, тако и2—3—4 слова чине једну слику за виђење. Као што бројне групе чине, да се већа количина брже схваши но кад се гледа бројни низ, mako се и слог умошри као целина и група па се у маху и каже. У слогу нема делења. Представимо ли ово н. пр. тачкама или цртама у ма ком положају по 2 и 2 илипозиз, 4и2,3изЗи ! ит. д. лакше ће деца, а и ми, прегледати 4, 6, 7 него да су оне у једном реду и једнаком одстојању, Стога и у првом читању на ово се мора пазити. Морају се према природном говору показивати краћи па дужи низови слова. У музичким комадима одређује се место за предахи удисање, а одређује се нотом трајање тона. Целом комаду или појединим ставовима одређује се брзина и нагласак знацима и речима: лагано, средње, брзо, живо, и т. д. Само есећање песниково опредељује композитора какав ће музички израз дати песми: „Гдје јест мирскоје..“ и „Ево теби, лепа Цано..“ Тако исто мора се поступати и у првом читању, јер и говор није ништа друго но музичко и уметничко осећање, које учи"тељ изводећи предаје ђацима. Може он једном слогу дати целу