Учитељ

Почетно читање и писање, и буквар 683

ноту, половину, четвртину или осмину њену, то неће нашкодити лепоти, као што шкоди — кад даје ноту и сугласвику, предах чини међу гласовима и међу слоговима. Зато он мора "обележити дужину самогласниковог трајања, у чему се помаже или одмицањем слогова или сликом. Ако напише н. пр. реч овако: „Пе ра,“ и напише тачку, деца ће читати правилно: „Пера“. Напише ли: „Пера“. деца ће читати кратко:, пера“. Кад хоће трогласан слог, писаће н. пр.: „Мир, реп..“ најпре, па онда: „Поп, Топ, Пуп..“ Он мора вежбати сливање слогова «најпре на речима дугога акцента на првом слогу као: „Пу! Пи- па...! Вита. Дете. Дом. Тор...“ па онда, кад се свикну деца да слова брзо редом умотре и изговарају, прећи ће на речи «с кратким акцентима, као што су н. пр. „Перо“ Сито, Пита. Рат. ТПиб |. 4

У почетку не можемо бележити акценте, јер би слова, утрпавали, али се у штампаном штиву корисно послужимо размицањем слогова, јер штампана слова и немају веза. У писању овог одвајања не сме бити, јер тамо није ни потребно, пошто је синтеза на штампаном штиву већ постигнута пре писања. Прво се чита, па се то напише по прегледу са пи"саног, док се не заврши преписивањем са штампаног штива и најзад по диктирању.

За изговор кратких самогласника и слогова помажу знатно слике испод којих је реч написана, зато њих треба сам учитељ да прикупља поред оних у буквару (баба, ИС лула, шешир, седло....).

Ако учитељ добро проучи наглашено и ненаглашене, дуге и кратке слогове, онда му неће читање њихово бити тешко. А ако проучи природно постајање слогова, биће му читање лако. Слогове чујемо од: овце, јагњета, бика, краве, телета, козе, пилета, кокошке, кукавице, пупавца, гуске, голуба, као: ба, 66, бу, му, ме, пи, какокб.. „ARy..., nyod. a, IN и .. "Сви су двогласни, а почињу сугласником, само пас лаје: 4ав—ав, које се измеће у урликање: ау, што сведочи да в није ту рођено и сигурно но је било у (внутрени-унутрашњи, уторниквторник), те је и лавеж управо реч и узвик „Ау ! а не слог „Ав! — И дете проговара целим слоговима, које доцније само понавља. Оно говори: ба, ма, та, да, ва, па... татата... мамама, баба, вава, дада, папа... Тек доцније формира дете: опа, пао,