Учитељ

Почетно читање и писање, и буквар 691

теза супротним редом — глас и слово, слог, реч, реченица. Анализа не рачуна и не види, да је име доцнијег датума него ствар, неће да зна, да је невиђено-некрштено. Она не гледа глас као име ствари, нити га спаја са словом у правом тренутку. Она се бави гимнастиком без икаквих покрета и справа, апстракцијама и појмовима слуха. Синтеза све то обрнуто сматра и чини служећи се паралелно појмовима вида и слуха.

У учењу писмености, те и у букварима, проведене су обе ове методе по природи самога предмета. Ја сам израдио синтетички, а остали израдише аналитички буквар. Сви пак пружамо своју књигу као неки савремени изум, и напућено довикујемо као чике: „Љуби! па то нека ти је за памет |“ Да стигнемо у жељено место послужићемо се сопственим ногама, коњем, колима, железницом, аеропланом и др. Само су нам здраве ноге ипак најсигурније, а возови су ћудовити, могу нас скрхати и ако су добри, само, ако нисмо прегледали пре поласка да ли су чивије, осовине, ланци и др. у реду, и да ли умемо возом управљати. У сваком случају главни успех и неуспех зависи од возовође. Ма какав буквар и уџбеник био успех ипак зависи од учитеља, а они му само показују пути олакшавају поса. Додуше на сваком возу има потреса и труцкања, а ово зависи и од равнине пута и од кочијашења а не "од самих кола. Ми мислимо да је синтетички пут равнији и повозвији, а ако ко и на равном путу кола изврне — значи, да је неук кочијашењу, а не да пут и кола не ваљају.

Да ли ће ко или неће дати деци буквар у шаке, или ће учити писменост са школске табле или са зидних буквара, са песка, блата, конца, дрваца, зрна... то је сасвим споредно за сам метод учења. Срества зависе у настави од љубави, воље и преданости учитељеве. Средства су поприште метода. Она се морају употребити. Слова писана, садељена, утиснута, испуп"чена, од тела састављена или по течности и вездуху повучена представљају буквар. Стварност слова састоји се у облику а не у грађи, те је и читање прегледање облика. Буквар је по томе оно место, где се слова мобилишу и као регрути — ређају у групе.

У фебр. свесци „Учитељ“ 1922 г. Ј. П. Јовановић говори "против буквара као књиге. Чује се врло често повика на уџбенике. Веле, да је учитељ дужан све очигледно представити,