Учитељ

22 Учитељ

25 | OE O O И E O изградило вријеме, значи појачавати оно, што је случајно, пролазно, ефемерно, а занемарити главно. Истицање националних разлика, за циљ наше основне наставе значи задржати оно, што ће се промијенити у новим приликама, што ће у даљном тијеку догађаја промијенити своје лице, значи још и више, значи зауставити тигек нашега чисто националнога развитка; задржати елементарну народну снагу у њезиној продуктивности, а допустити постраним изданцима, да се развијају. Мени се такав рад причиња као настојање вртлара, да појача гране и гранчице не марећи за јачање самога коријена и дебла. Као што снага сваке оне гранчице на дрвету зависи од снаге коријена. и дебла, по којему она живе, тако и свака наша национална. диференција као пострани изданак зависи од снаге битних, свима "заједничких националних снага. И као што би онај вртлар, који настоји, да јаче границе без обзира на коријен, уништио своје дрво, тако бисмо и ми мислећи само на диференције у нашем националном животу и скрбећи само за њих убијали наш народ заустављајући главну жилу куцавицу његова живота, спречавајући развитак најелементарније његове животне снаге.

Да су диференције у нашем националном животу заиста само пострани изданци зависни у сваком случају од битних народних особина, доказује нам најбоље и најјасније наш народни живот у прошлости. Оно, што данас видимо као специјално српско, специјално хрватско Или специјално словенсконије ништа друго него спољашњи културни и политички утјецај, који је према тој елементарној народној снази преудешен. Узмимо само за примјер развитак нашега вјерског живота, у ком опстоје готово најјаче диференције, па ћемо видети, прем да је то спољашни утицај, како се он тијеком времена национализовао. На једној страни имадемо у том подручју источни грчки утјецај, а на другој страни западни латин-_ ски утјецај. На нашом националном тлу није ниједан од тих. утјецаја остао у својој првотној форми, већ да је основна наша народна снага толико прилагођивала себи и ударила му јасан национални биљег. Православље на истоку ступило је под тим утјецајем сасвим у службу националне идеје, па је у свакој прилици војевало за ту идеју и сачувало је од других погибељнијих туђинских утјецаја. Једнако је тако и католицизам на западу тијеком времена попримао националне ознаке и по-