Учитељ

24 Учитељ

више бити диференције, него управо секундарне националне 08наке једнако код Срба као и код Хрвата и Словенаца. Ма према томе схваћању ништа не рушимо, него градимо, сабиремо ваљану грађу по читавоме народу, па је прилагођујемо нашој националној битности, што значи, да је. прилагођујемо и оним дијеловима нашега народа, којима још досада није била прилагођивана. Ми преносимо таквим радом специјално Cpmnство у Хрватство и Словенство као и обрнуто т. ј. Хрватство у Српсто и Словенство, а ово потоње у Српство и Хрватство. Овако рјешавамо најтеже питање наше народности, питање народносних разлика. начином, који је једини могуће, јер је природан. | | | Питање је сада, како стоје према овом рјешењу они захтјеви, које постављања савремена педагогија, нарочито дидактика и методика. Понајприје они долазе с таквим назирањем у потпун. склад, они не дивергирају ни на једном мјесту с таквим схватањем нашега националног проблема. Упргво напротив, кад бисмо главну скрб управили на изграђивање диферевција, дошли бисмо у дијаматеријалну противност с многим основним педагошким и дедактичним захтевима, како ћемо то видети уз паљњега образлагања ове теме. 4 i __У развитку опће педагогије има један веома карактеристичан моменат, који ће нам одмах точно објаснити, како нашем стајалишту у питању народнога јединства посвема одговарају савремена настојања педагошке науке. У културној хисторији јасно разбирамо моменте сједињавања и концентрације и опет моменте диференцирања и деконцентрације. Ти моменти чине ритам културнога гибања. Као такав моменат сједињавања очитује се у хисторији педагогије натурилистички покрет, који иде затим, да измири све опреке у културном животу. Он настоји BH. пр. да уједини религије узимајући као основ природне религије оно, што је свим религијама заједничко, Т. ј. битност религија човјечанства, а једнако тако настоји да уједини и остала културна подручја тражећи у њима оно, што је било, што је опће човечанско. Као крајња точка тога покрета указује нам се немачки филантропизгм, којему је сврха, да узгоји свјетскога грађанина. Па управо тај филантропизам, која има тако | сврху, први посеже за оним, што је ученику најближе, он' уноси принциц завичајности у обуку, па га проводи у гео–