Учитељ

јединствена обучна основа за основне школе 25

===

графији и хисторији. Што то значи» Ништа друго него, да је вајопћенитије оно, што је свакому најближе, што се налази покрај сваког човека. У нашем националном питању значи, да је оно, што треба да. образује опћу нашу националу свијест свакоме члану нашега народа најближе. Није опћено оно, што је далеко, далеко је оно, што је случајно, а заједничко је најближе. |

Није то никакав парадокс, већ права истина. Кадгод су се постављали најопћенији циљеви, посезало се код њихове реализације за оним, што је најближе, кадгод се култура нашла у ери сједињавања, упирао се поглед према оному, што је евакоме на дохват. Оно, што је опћено народно налази се у свакоме члану народа, док оно, што репрезентира националне диференције, можемо наћи само код O и код извјесних националних група.

И ми изграђујући опћену основу за наше елементарно образовање улазимо у еру сједињавања и концентрације, у еру сједињавања свију елемената наше народности и постављамо образовном раду највише и најопћенитије циљеве. Ово настојање карактерише тежња у кретању појединца према цјелини, прелажење индивидума у колективитет нације. Но нашем народу није сврха и циљ оно, што је око нашега ученика, него

"је то само средство с помоћу којега ћемо га пренијети до цјелине, Немачки филозоф Фихте, чији рад треба посматрати, као реакцију на оно, што су у националном погледу погријешили филантрописте, рекао је, да само онај може постати прави 40вјек, који је прије свега прави члан свога народа; најприје ваљан члан народа, а онда можеш да будеш и ваљан човек; нијеси ли пак прави члан народа, не можеш да будеш ни прави човјек. | А модерна педагогија тражи у првоме реду, да сваки узгајаник буде прави и потпуни члан своје најуже животне заједнице, а тек онда може да буде и прави члан ширих, заједница. Тко вије ваљан и дјелатан члан своје породице, свога мјеста, своје околине, тај не може да буде ни ваљан члан свога народа, нити _ ваљан члан човјечанства. Тако је опћено и најшире везано о оно, што је најближе и посебно. Сваки организам може да се потпуно ргзвија само онда, ухвати ли коријен у ономе тлу, на ком се налази. И наш ученик може да постане прави и потпуни члан свога народа као најшире заједнице, ако га разви-