Учитељ

УЧИТЕЉ

Септембар 1923. || БЕОГРАД Св. 1. Год. ТУ.

Мих. М. Станојевић.

Иван Филиповић

„отац учитељства“ (1823, !' 1895 г. — 1923).

— о прослави стогодишњице му од рођења Благо томе ко довијек живи

Имао се рашта и родити П. П. Његош.

Велики су дани у којима живимо! Векови су требали да трођу док се остварише наши национални снови. Многи великани који су радили на остварењу тих снова нису дочекали да виде плодове својих великих трудова. Један такав наш великан, неумрли Иван Филиповић, одавна није међу живима, али спомен његов међу нама живи још, и живеће док је учитељства....

Сто година навршило се је 24. јуна ове године од дана рођења овога знаменитог учитеља, „оца нашег учитељства“ како Хрвати кажу, једнога од пионира нардне слоге и јединства вашег, идеалног човека — борца, што је рекао бесмртни Даворин- Трстењак.

Немци су имали великог учитеља и педагога Дистервега, о ком су створили изреку: „враћати се Дистервегу — значи напредовати“. Ми имамо већег учитеља и педагога Филиповића: враћати се његовој светлој и драгој успомени; њего-. вим мислима и делима, значи: напредовати; значи носити у срцу нашем његове идеале, његсву љубав према роду своме; значи одуживати се стално народу своме, отаџбини својој.

Жавот и рад Ивана Филнповића је за учитељство пример за углед; његова дела су највећи споменик, који је себи сам подигао, а љубав и захвалност учитељска — која га је

1*