Учитељ

Просветни преглед 58

==

очекивати, да рад последњег часа буде плодан и у пркос различности лекција и поред заморености и ученичке непажње, Густина школског становништва чини, да су школе с једним оделењем врло ретке, каквих ми налазимо у много села у Француској. У варошима су школе са хиљаду и више ученика врло честе; у селима су школе готово свуда са неколико оделења, Управа је увек поверена једном човеку, па чаки у специјалним женским школама. Ново немачко уређење дало је право гласа свима женама, али се не признаје учитељици право, да управља једном школом. Разреди имају најмање по 50 ученика. То је много. Истина је да се у Француској налази и већи број. Али ови ученици сачињавају само један течај (разред). Дисциплина је у оваким разредима лакша и рад за припрему мање траје но у Француској.

3. Општа дисциплина. И млада је нова немачка република захтевала респектовање дечијег достојанства, и ако извесне школе, нарочито у Хамбургу, чине интересантне покушаје у настави без кажњавања и хапшења, ипак мање је истина да се дисциплина не одржава по школама строго и круто. Уредба не трпи више „седам ударца на сат за свако дете“, али телесне казне још су у употреби. Неколико наших француских ученика, које су посећивали на крају окупације школе мањих вароши, причају са ужасом о гвозденом лењиру који је њих поштедио, али који падаше, за најмању кривицу, по главама и прсима њихових суседа. Страх и плашња чине од детета један аутомат, који се покорава ропски. С друге стране изгледа да немачки учитељ много мање полаже, но француски учитељ, на међусобно такмичење. О овом мњењу говори се много добро и много рђаво. Прекомерно употребљавање награда, почасна одличја, развија у извесном случају опасну уображеност и завидљиви цицијашлук. Немачки ученици не знају за награде, за извештаје недељне или месечне, нити за похвалнице (!абјеџ 4' ћопшпешг). Он добије при ступању школску књижицу, која следује од 6-14 година, у којој учитељ два пута годишње бележи рад и резултат,

Немачке народне школе не знају такође за испите, Скромно уверење о учењу, до кога многа деца наших школа, помоћу средње обдарености, долазе без муке, више пута је разлог превременог и неуспелог пуњења, али је ипак подражавач и