Учитељ

66 Учитељ

На Лајевој рачунаљци ниједан број не представља целину, а најмање десетица која је спојена са другом десетицом и са њом чини саставни део неке двадесетице; дечија се пажња растрже и острањује на онај механизам и делове са којима је скопчан рад на њој.

Руска је рачунаљка незаменљива, само јој треба обојити прве четири куглице бело, друге четири зелено, а последње две опет оставити бело. Ранија се количина појављује у по: тоњој и прегледност је сасвим јасна. Природност заступљена и могућност наставнику да употребљује за средство целу природу. — Још једно-две опаске из искуства !

У сабирању до 10, чим је други сабирак већи од првога, треба вршити обртање 1 постаје П, а П први; те се онда добије мањи број јединица за додавање. У одузимању, пак, када је уманитељ већи од остатка, а то је увек испод пет, децу навићи да изналазе остатак помоћу додавања: много је лакше, очигледније и у „штимунгу“ дечујег духа. Увек је на тај начин остало да се доброји 5 или испод пет.

Ђак зна месне и апсолутне вредности свакога броја пре " оперисања са њим. Бројна именовања су повезана као беочузи у ланцу јаком везом и потргне ли се један, он пренесе ту силу на први, овај но други и т. д. Њихова је веза јака тако, да „молекиларни“ поремећај једнога буди све остале и они су у строгој приправности и натегнутости. Помоћу те јаке сукцесивне асоцијације, на 2 да додам 7, односно на T— 2, брзо се појави после седам: осмо, девето == свега девет. Да се од 10 одузме 7, требало би по данашњој методици овако: имам десет, одузећу 10, 9.. 8, 7., 6, 5. и 4. Али то је тешко и претешко и, најзад, апсурд. Треба поступити овако: имамо " десет, од 10 узећемо седмицу, првих 1 јединица, остаје: па ћу полако, било немо или гласно, изговорити: осмо, девето, десето. Месна ће се вредност заборавити, гурнуће се испод прага „свести, и сам ће дух својом непојмљивом брзином пребацити „осмо, девето, десето на бројну скалу испочетка (као 1, 2 и 3) и брзо ће ми се јавити њихова апсолутна вредност = остатак 3.

Испочетка је препоручљиво, као правило за наставника, да добројавања и одбројавања врши са ђацима гласно, полако, у највећој тишини, уз махање руку или лупање плајваза, прста о сто, без икаквог уметања излишних речи. На 5 додам 3: пет,