Учитељ

Књижевне белешке _ 75

Рихтер. Кершенштајнер, Лај, Сајдл, Хербарт, Крилер), енглеског (Мери Рид, управитељнице њујоршке школе за матере, моје бивше ученице; Џемс Фримен Кларк), талијанског (Др. Марија Монтезори, Паола Ломброво), француског (Омер Боис, Др. Мер), шведског, руског итд, ниже се читава маса оригиналних чланака. Од оригиналних радова осзбито се истичу они од веома вредног учитеља Рад. М. Стефановића и учитељице Зоре М. Стефановићеве, па дивни чланци покојног Даворина Трстењака, А. Павловића, Вуј. Петковића, Богдана Ж. Ђурђева, Јов. Ђ Јовановића, Др. Јована Искруљева, M. Beшлића, Вл. Марковића, Којића, Јовића, Е Гангла, Љ. М. Павловића, Јов. Удицког, Милоша Попаре, и т. д.

Осим тога постоји читав низ приказа дела из стране и домаће пед.-просветке књижевности, међу којима се нарочито истичу лепи и многобројни прикази горепоменутих Стефановића, па Драг. П,. Илића, М Р. Мајсторовића, Петра М, Илића и Мих. М. Станојевића.

Друго годиште, ако није боље, зацело није лошије, Поред. радова скоро свих горепоменутих сарадника истичу се нарочито радови Др. Воје Р. Младеновића, С. О. Аврамовића, Николе Соколова, Драг. А. Аврамовића, Ф. Вајде, Сретена Динића, С. Љубунчића, М. Трифуновића, Петра Иванишевића, М. Рабреновића, П. Дринковића, Андре Гавриловића. И у овом годишту имаде лепих превода из разних страних педагошких врела, а прикази су такође доста обилни и исцрпни.

Овако добро уређиван лист ако није раван страним сличним листовима зацело није инфериорнији, што служи на част и уреднику и сарадницима и самом Учит, Југосл. Удружењу. Многи чланци, прегледи, реферати и белешке могле би се врло лепо прештампати и у „Аамерикански Србобран“ и ја бих препоручио уредвиштву овог нашег најстаријег и најомиљенијег листа да што више црпе духовне хране и из оваких просветно-школских часописа, јер сам уверен да се и наш народ овде све то више занима за овако озбиљне и поучне ствари. Што је за похвалу, лист износи и чланке на латиници“.

Региструјући ову лепу оцену о „Учитељу“, којом је наш признати великан на педагошком пољу г. Радосављевић, имао намеру упозорити наш педагошки свет с оне стране океана на нашу педагошку журналистику ми се искрено радујемо што. трудови за подстреком и прибирања наших педагошких радника око „Учитеља“ нису остали незапажени и што мило нам је што је наше учитељство дало од себе маркантне знаке јаке животне снаге за усавршавањем и напретком педагошке науке.

Учитељски календар. — Од 1. јануара 1924. г. почеће Учитељско Удружење југословен. учитеља изадвати Учитељски