Учитељ

Јединствена обучна основа за основне школе 101

требно је, да дете мисли и да своје мисли и своја опажања што потпуније и што јасније искаже. Поради тога је обучавање у материнском језику у најужој вези са свим осталим преметима, оно помаже рад у другим предметима једнако с обзиром на усмени као и на писмени говор.

Премда се у нашем народном говору очитује најјаче, да смо једна етничка целина, то ипак и овде постоје диференције, зито је и сасвим природно, Но у нашем народном говору нису те диференције ни толике, колике су код неких других народа жао на пр. Немаца, Талијана и Француза, па ипак су ти народи постигли јединство у књижевном језику, што нам јасно доказује, да ће мо и ми још лакше пребродити оне запреке, жбје нам стављају разлике у народном говору, буде ли у нас довољно љубави за народно јединство и буде ли у нас јака потреба и јака тежња, да се оћутимо као једна целина. Јужни Немац на пр> не разуме севернога ни толико колико на пр. Рус Јужнога Славена, па ипак имаду Немци један књижевни језик и по њему се осећају као један народ.

Диференције у нашем народном језику истичу се у првоме реду као дијалекти, затим у правопису и напокон у употреб„љавању писма. Ми још данас употребљавамо три говора у жњижевном језику, наиме словеначки, који је екавски и кајкавски, затим штокавску екавштину и тако звани јужни говор, који је штокавска ијекавштина. То значи, да су наша књижевна_ дела написана или у словеначкој кајкавштини или штокавском екавштином или штокавском ијекавштином. Усто употреФљавамо и два писма, на истоку ћирилицу а на западу претежно латиницу. Ово су диференције у самом књижевном језику, а у народном говору, опстоје још и дијалектичне NHферције, које нам не задају никаквих тешкоћа у настојању окообразовања јединственога народног говора. Теже су оне дифеенције, што их имамо у књижевном језику, и то не можда поради тога, што су фактично веће, него понајвише поради тога, што репрезентирају три књижевне традиције, с којима ће требати иа неким мјестима да се прекине за вољу народднога јединства.

За обучавање у материнском језику у првом је реду знатно, да се одреди однос дијалекта према књижевном говоу. Према принципу завичајности, који се данас свагђе, па и у нас