Учитељ
Јединствена обучна основа за основне школе 107
свим врстама народне литературе. Ту имамо на много места. специјално наша национална схватања људи и њихова односа, једнако оноса према члановима породица као и осталих социјалних скупова. Поред естетскога назирања у народном духу развија се оваквим одабарањем грађе и сађуствовање и етичко схватање које треба ваљаним обрађивањем такве грађе превети у свакога ученика и тиме га повезати с осталим члановима и уврстити у традицијску националну културу.
Други пак разлог, зашто је од потребе, да се узима толики обзир на грађу из традицијске литературе јест у том, што је таква грађа најближа детињем духу, што су многе од. онаквих ствари грађене у оно доба народнога живота, кад је народ по своме гледању на свет и живот и у свом гледању појава у њему, био на истом аперцептивном ступњу као и наш ученик. То је знатан психолошки и дидактички разлог, који. нас упућује на традицијску литературу.
А напокон војују за то и чисто формални разлози. Дете ваиме навикава се тиме, да износи своје мисли и чувства. онако, како их износи и сам народ; тиме се наиме његова способност изјављивања развија у народном стилу. Покрет за време Хердера у Немачкој познат под именом новога хуманизма, врло је добро уочио ту мисао и настојао да националну“ културу подигне у властитој форми и националном грађом до оне висине, докле се успела култура хеленска. Тако се ствара основка за чисто националну културу са стране естетске и. етичке. Напослетку задовољава се тиме од чести и принципу културно историјских ступњева, па будући активни чланови народу пролазе оне стадије културнога развитка, које је прошао. и њихов народ. Континуитет у развитку појединаца одговара континуитету у развитку народа и сваки члан народа започиње своје активно деловање као грађанин према интересима свога доба, а прошавши прије тога дотадашњу културну линију наставља оно, шго наставља и читав народ..
Умјетна литература, песма и проза, треба тек у другом реду да дође у обзир, а у одбирању чланака из лепе књиге ваља. да превладава начело, да може ући у тај скуп литерарнога градива само оно, што се одликује једноставношћу у форми, наиме само оно, што је према народној и библијској дикцији.. По садрж ју треба да одабрано штиво подаје догађаје, које-