Учитељ

Јединствена обучна основа за основне школе 109

тање живота и појава у њему. Нарочито ваља при том раду настојатп, да се наш човек научи у раду служити КЊИГОМ. За то треба удешавати засебне радне вежбе, у којима ће ученици према тексту књиге извршити неки посао. И то је моменат, по којем школа учења прелази у школу рада и по којему се интелектуални развитак води упоредо свршењем чина.

Опћене установе обучне основе, које се односе на овај део језичне обуке треба да нарочито истакну сврху читања, т, |. употребу књиге у моралном и практичном животу. Оне не смеју да само препоручују читање и разумевање прочитанога, него треба да особито истакиу рад према прочитаноме и то једнако рад морални као и рад мануелни.

T[}) Писмени саставци.

Споменуто је већ вапред, да вежбање у усменом говору прати све предмете основне школе и да од напредовања ученика у усмену говору зависи напредовање у свим дисциплинама, а и напредозање у унутрашњем душевном развитку, јер усмени говор и мишљење међусобно се помажу. Говор помаже _ да се извесно унутрашње стање, нарочито мисао, изјасни и одреди својим димензијама, а мисао опет помаже да се говор с формалне стране дотерује и усавршава.

још већом снагом утјече на изјашњавање мишљења писмени говор, јер он већом прецизношћу, па одређеније и сталније обликује извесну мисао, неголи усмени говор. Према томе треба да и вежбање у писмену говору прати све предмете и

у опће сав рад основне школе, Нећу овде, да истичем практис“ вредност писменога говора, јер нам је она у данашњем друштвеном и пословном животу врло позната, него ћу одмах изложити начела, која треба да респектира обучна основа, жели ли нашега човека оспособити, да влада и писмено књижевним говором. Прво и основно начело, већ сам изнио. Обучна основа треба наиме, да одреди у првоме реду, да је вежбање у писмену говору такођер у најужој вези с целокупним школским радом.

Др Лају својој дидактици дели све обучне предмете основне школе у двије групе. У прву врста све оне дисциплине, које помажу да ученик прима утиске из спољашњега света и који дају душевному животу грађу за унутрашње,