Учитељ

110 Учитељ

психично прерађивање, а у другу групу предмета сврстава

"све оне, којима припада у задатак, да ученика извјеште

за приказивање те грађе и онога, што је у души учениковој настало прерађивањем спољашњих утисака, различитим сред. ствима, као што су усмени и писмени говор, цртање, игре, ручни рад и друго Писмеви саставци према томе припадају у ову другу групу, у т. 38. обличне или формалне предмете, јер

ученика упућују, како ће извесној унутрашњој грађи прика-

зивањем подати облик,

Оваква раздиоба обучних предмета основне школе одре'Ђује нам и задатак писмених саставака и њихову везу с пелокупним обучним радом у школи. Наставна основа треба ту да има на уму, као вежбање у писменом изрицању унутрашњих

стања треба постепено ученика да приводи самосталнијем про

"дуцирању унутрашње садржине. Оза треба да ту респектира

један нарочити психолошки закон, према којему између усменога и писменога говора не опстоји веза Р развигак истом живчаном линијом све до последње инстанце, Центар, одакле. полазе надражаји за писмено и усмено изрицање унутрашње садржине, била она само прости примљени утисци или пак прерађени утисци, јест исти. Код усменога говора води живчана веза из тога центра најприје у т. вв, сензорни говорни центар у у слепо-очном режњу великог мозга, па онда у Броцин центар изнад Силвијева жљеба а одатле напокон у говорне органе, које ти надражаји покрећу за произвођење извјесних гласова потребних за слагање ријечи у које се заодијева смисао оних првих надражаја из центара за више душевне радње или из центра за примање извесних утисака из спољашњега света. Код писменога говора треба да крену надражаји из сензорнога говорног цевтра у тјемени режањ, тде је центар за покретање руку, а одавле у руку, која изводи покрете за прављење знакова потребних, да се очитују „извесне унутрашње садржине. Одатле долази она тако обична појава у свакидашњем животу, да имаде људи, који умију, да усмено врло лепо и јасно износе своје мисли, док су у писменом говору сасвим друкчији или обрнуто, да има врло добрих писаца, који су слаби говорници и не могу усмено, да изнесу "своје мисли оннко савршено као писмом, Треба наиме ту, да се радом и вежбањем утврде два живчана пута за испољавања душевне садржине. |